P U T N I K - F O R U M

FORUM PUTNIK
REGISTRACIJA:

*Kako ne bi neko "brljao" po porukama koje ste ostavili i kako biste u potpunosti iskoristili
mogućnosti foruma, morate se registrovati i tom prilikom odabrati za sebe korisničko ime i
lozinku.
*Učešće u radu foruma je besplatno i omogućuje vam sledeće:
* Da postavite novu temu za diskusiju
* Da učestvujete u postojećim diskusijama
* Da uređujete/prepravljate svoje poruke
* Da primate e-mailom obaveštenja kad neko odgovori na vašu diskusiju i teme koje ste odredili.
* Da šaljete lične poruke drugim korisnicima foruma
* Da u kalendar unosite događeje koji su bitni za vas
* Da podesite spisak 'prijatelja' kako biste brzo mogli da vidite ko je od vaših prijatelja
*Osim imena i lozinke neophodno je da upišete i e-mail adresu.
*Unošenjem e-mail adrese
nećete biti 'otvoreni' za neželjene poruke (spam) pošto možete da sakrijete adresu tako da
je onaj ko vam šalje poruku preko ovog foruma ni na koji način ne može otkriti. (Da biste
ovo proverili, možete poslati poruku drugom korisniku foruma.)
Administrator može zahtevati da vam završni deo registracije bude poslat e-mailom, kako bi se uverio da je vaša e-mail adresa važeća i u funkciji.

DOBRODOSLI NA FORUM "Z A H V A LJ U J E M O" NA VASEM PRISUSTVU
P U T N I K - F O R U M

PRIJATAN BORAVAK NA FORUMU PUTNIK ŽELI VAM ADMINISTRACIJA SAJTA I FORUMA Druženje, Upoznavanje, Chat, Zabava,Muzika, Humor,Filmovi, Crtaći, Omoti,Vesti, Vicevi,Oglasi,Zanimljivosti, Igrice, Sport, Programi ...

 Da bi imali odlican pregled Sajta,koristite IE-pretrazivac i rez:1280x800. Da bi vam brze otvarala Index stranica,potrebno vam je minimalna brzina.
(OBAVESTENJE) Nijedan od fajlova na ovom sajtu nisu hostovani na nasem serveru.Linkovi su napravljeni/generisani iskljucivo od samih korisnika. Administratori, vlasnici, sajta http://putnik.serbianforum.info/index.htm Nisu odgovorni za ono sto korisnici pisu ili ostavljaju putem linkova, niti za bilo koje delo korisnika.Nemojte koristiti ovaj sajt za distribuciju ili download bilo kakvog materijala, ukoliko nemate legalna prava za to.Vasa je odgovornost ukoliko dodajete, distribuirate i downloadujete slicne fajlove.

Приступи

Заборавио сам шифру!

Vreme Beograd

Prevision del Tiempo en Belgrado

    Dragisa Cvetkovic

    Share
    avatar
    lalemile

    Broj poruka : 117
    Poeni : 337
    Reputation : 1
    Datum upisa : 05.10.2009
    Godina : 103

    Dragisa Cvetkovic

    Порука by lalemile on Tue Oct 06, 2009 3:12 pm


    'Mi vidimo da komunisti sa najvećim oduševljenjem proslavljaju 27. mart kao prvi dan svoje komunističke revolucije koja ih je dovela na vlast. Ali, još pre komunista ovaj „podvig" oduševljeno su pozdravili Pavelić i ustaše. Jer 27. mart je omogućio Paveliću da u haosu rata ostvari svoju monstruoznu ustašku državu. Ali 27. mart je postao i narodni praznik komunističke Jugoslavije. I sa pravom. Bez njega - skoro sa sigurnošću se može reći - Jugoslavija ne samo što ne bi poznala nacističku, ustašku, već ni sadašnju komunističku okupaciju", piše knezu Pavlu njegov predsednik vlade Dragiša Cvetković.
    Datum je 21. februar 1956. godine. Mesto: Pariz. Pismo pronalazimo u zbirci kneza Pavla, pohranjenoj na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku. Tu je još gomila dokumenata u kojima bivši premijer predviđa „strašnu reakciju u zemlji, kada jednom ljudi budu saznali istinu".
    I pedesetak godina posle ovog pisma bila je prilika da se sazna istina. Sud u Nišu rehabilitovao je Dragišu Cvetkovića, ali je istog dana lider stranke naslednice CK oštro protestovao što je rehabilitovan čovek osuđen za saradnju s okupatorom (?!), koji je ceo rat proveo ili u logoru „Banjica", ili u kućnom pritvoru u Nišu.
    Zamenik premijera Ivica Dačić jednostavno je zatražio da se zločincima proglase svi koji su potpisali Trojni pakt. Znači, i naš ambasador u Berlinu Ivo Andrić, koji je retuširan sa svih slika potpisivanja u dvorcu Belvedere, ili J. B. Tito i njegova partija, koja je mnogo pre Cvetkovića potpisala Pakt o nenapadanju s Adolfom Hitlerom.
    Isto ono što je 25. marta potpisala jugoslovenska vlada, ne prihvatajući vojne klauzule, što domaća istorija falsifikuje 70 godina.

    Sudbonosna odluka o potpisivanju Trojnog pakta, pak, doneta je na sednici Krunskog saveta 6. marta 1941, posle povratka kneza Pavla iz Berhtesgadena. Dragiša Cvetković u pismu od 21. februara 1956. obaveštava kneza namesnika kako se mora tačno objasniti šta su tada razgovarali, jer se „poturaju teze o Solunu". Američkom naučniku Jakobu Hobtneru istu sednicu opisuje i Vlatko Maček. Gotovo da nema razlike:
    Knez Pavle je opisao svoj razgovor s Hitlerom i obavestio savet kako firer zahteva da Jugoslavija potpiše pakt. Naglasio je ozbiljnost situacije i pozvao Cincar-Markovića da izloži situaciju. Ministar je upozorio na mogućnost italijanske invazije i zamisao kako da se s Nemačkom potpiše pakt. Istakao je da je siguran da Nemci neće postavljati teritorijalne zahteve, kao i da se jedino potpisivanjem Trojnog pakta mogu obuzdati Italijani. Cincar-Marković je čak bio uveren da se mogu izvući određena obećanja: da osovinska vojska neće ulaziti u zemlju, da nikakav ratni materijal, pa čak ni ranjenici, neće prolaziti kroz Jugoslaviju, da ne moramo da ulazimo u rat na strani Osovine.

    „Je li situacija tako kritična da nema druge nego potpisati pakt?", pitali su ga prisutni.
    „Upravo takva", odgovorio je, posle čega je Slovenac Franc Kulovec odmah prihvatio njegov predlog.

    Onda je reč uzeo predsednik vlade. Dragiša Cvetković je podvukao da se ne sme dozvoliti da se okupira Solun, jer će onda i Jugoslavija biti odsečena. Nemačka će tek tada da postavlja nove zahteve, a ako potpišemo pakt, tek onda nećemo moći da sprečimo pad Soluna. Zato se on protivi potpisivanju pakta, uzviknuo je Cvetković, rekavši kako se Nemcima mora ponoviti da će se Solun braniti svim sredstvima.Onda se umešao Vlatko Maček i zatražio od Cincar-Markovića da odgovori na glavno pitanje: Da li odbijanje pakta znači rat s Osovinom?
    - Znači - odgovorio je ministar spoljnih poslova.
    Maček se okrenuo generalu Pešiću i zatražio ocenu vojnih sposobnosti za rat s Nemačkom.
    - Ako izbije rat - mirno je pričao general - jasno je da će Nemci brzo da ovladaju čitavim severom zemlje; zauzeće dunavsku i savsku niziju i tri najveća grada - Ljubljanu, Zagreb i Beograd. Vojska će morati da se povuče u planine Bosne, gde će moći da izdrži oko šest nedelja. Posle toga nećemo imati više ni hrane ni municije i moraćemo da kapituliramo.
    Izbila je prepirka. Namesnik Radenko Stanković se setio da „Jugoslavija može da uđe u rat makar simbolično".
    - Ja sam stari vojnik - prekinuo ga je Pešić - ali još nisam čuo za simboličan rat. Šta je to?

    Namesnik je objasnio da treba da nađemo nekog svog De Gola, a da kralj i vlada s oko 100.000 vojnika mogu da se probiju za Grčku.
    - To je sebično gledište - prekinuo ga je Cvetković - koje znači da spasemo kožu, a narod prepustimo na milost i nemilost okupatorima.
    Stanković je ostao usamljen. Svi su odobrili potpisivanje Trojnog pakta, osim kneza Pavla, koji nije glasao, s tim da Nemačka pruži garancije koje je predložio Cincar-Marković. Cvetković je još dodao da se obećanja Nemačke, ako Jugoslavija potpiše pakt, moraju objaviti kako bi narod saznao šta se zbiva...
    U podne 7. marta Aleksandar Cincar-Marković pozvao je nemačkog ambasadora Viktora fon Herena i saopštio mu odluku Krunskog saveta: pristupanje Trojnom paktu, uz uslov da se obavežu da će poštovati suverenitet i teritorijalni integritet Jugoslavije, da neće tražiti vojnu saradnju, kao ni prolaz trupa.
    Ribentrop je za četiri dana odgovorio da Nemačka prihvata sve zahteve, osim klauzule Trojnog pakta kojom se sve zemlje potpisnice obavezuju na uzajamnu vojnu pomoć.[/justify]


    Ali, istog dana uveče, u 18.05 Nemačka je prihvatila i ovaj zahtev. Ribentrop je telefonom pozvao Herena i u razgovoru, koji je prisluškivao jugoslovenski Centralni presbiro, preneo „da je firer pristao i na ovu formulaciju". Bio je iznenađen kao i general Jodl sa čuvenom rečenicom da se „Hitler prema Jugoslaviji ponaša kao prema primadoni".
    Nestrpljiv da čuje potvrdu, Ribentrop je okrenuo isti telefon u 22.10, ali je čuo da nema novosti.
    Ujutru, zvanični Beograd je izašao s novim zahtevima. Sad se od Nemaca tražilo da javno objave dogovorene note, kao i da se doda „da će se uzeti u obzir jugoslovenski interesi u Solunu". Ovo je bio povod za oštru debatu na sednici Krunskog saveta 12. marta, jer je Cincar-Marković sa Solunom prekoračio ovlašćenja. Dragiša Cvetković je, štaviše, oštro prigovorio, podsećajući da Jugoslavija samo želi da zadrži sklopljene ugovore i slobodnu zonu Soluna.

    Konačno, pošto je i u Beogradu odbačena ideja o Solunu, Ribentrop je 19. marta u 6.43 pozvao Herena:
    - Recite toj gospodi u Beogradu kako je ovo jedinstvena prilika koju ne smeju da propuste. Ako je odmah ne prihvate, iskrsnuće razne tehničke poteškoće i čitava stvar će biti otežana. Prihvatio sam njihove predloge i to se pitanje ne može odložiti. Japanci dolaze 25. marta...
    Krunski savet se sastao 20. marta. Došao je trenutak odluke. Nemci su ispunili sve zahteve, pa čak i poslednji Cincar-Markovića: protokoli se neće zvanično objaviti, ali će Jugoslavija da ih „poturi" u svoje novine. Nemci neće ni da potvrde, ni da demantuju ove klauzule.
    Jugoslavija je u Beču pristupila Trojnom paktu 25. marta. U sutrašnjoj „Politici" osvanule su tri tajne vojne klauzule, koje su praktično garantovale našu neutralnost...
    Nedovoljno za Vinstona Čerčila, čije odeljenje SOE u Beogradu je uveliko organizovalo prevrat, kojim je rukovodio Hju Dalton. Dragiša Cvetković obratio se se britanskom premijeru 4. aprila 1950. u uglednom francuskom „Figarou":
    - Sva obaveštenja dobijena od diplomatskih i vojnih predstavnika Jugoslavije u Nemačkoj bila su direktno prosleđivana francuskim i engleskim diplomatskim predstavnicima. Ovi telegrami, otkriveni u famoznom vagonu francuskog Velikog vrhovnog štaba u Kompijenju, ozbiljno su, u nemačkim očima, kompromitovali jugoslovensku vladu.
    Ruski poslanik u Beogradu, g. Plotnjikof, obećao mi je traženo naoružanje, da bi tri meseca pre nego što se zaratilo napustio Beograd i više se nije vratio.
    Na kraju, suprotno Čerčilovom očekivanju, Simović je kapitulirao posle 11 dana. Vojno, rezultat puča je ravan nuli. Korist su imali samo Nemci: 400.000 vagona kukuruza, 250.000 vagona pšenice, olovo i bakar... Ako svemu dodamo ljudske gubitke, koji samo kod Srba dostižu milion ubijenih, ima se jasan uvid na učešće Jugoslavije u tom ratu.
    Dragiša Cvetković zaključuje:
    - „Bolje rat nego pakt, bolje grob nego rob", bila je parola svih onih koji su i od rata i od groba bežali u panici ka moru, ostavljajući narodu Jugoslavije da bude i rob i grob. Tim istim putem išla je i cela vlada od 27. marta, pošto su prethodno potpisali kapitulaciju trupa, poslali vojsku u zarobljeničke logore, narod pod nemačkom, italijanskom, mađarskom, bugarskom i albanskom okupacijom, pod masakrom ustaškim i građanskim ratom iz koga je proizašla današnja komunistička okupacija Jugoslavije.


    izvor:press


    Биографија Драгише Цветковића
    (1893-1969)



    1893. - 15. јануара, родио се у Нишу, Пријездина улица бр. 17 (-отац: Јован Цветковић, рођен 1859. у с. Дадинци, код Власотинца, учествовао у српско-турским и балканским ратовима, а из I светског рата изашао као потпуковник, умро у Нишу, 1935; - мајка: Зојица Стериадис, рођена 1863 +1935. Цинцарка).

    1912. - основну школу и гимназију учио у Нишу. Био секретар и председник ђачке Књижевне дружине „Његош".

    1913. - као добровољац учествовао у Балканском рату, био болничар у пољским болницама.

    1914. - одлази на лечење ока у Швајцарску, где га затиче почетак Првог светског рата.

    1915. - крајем године је у Француској, где се укључује у прихват наших рањеника којима је у тој земљи омогућено лечење и опоравак. У Ници, помаже у припремама за отварање гимназије на српском језику за наше ђаке. Уписује студије медицине у Нансиу, и после неколико испита, прелази на студије технике.

    1916. - септембра месеца, поново је у Швајцарској, у Лозани, где као председник студентског удружења „Скерлић" и члан управе Удружења уједињене југословенске омладине за целу Швајцарску, ради на окупљању младих Срба, Хрвата и Словенаца који су долазили са Крфа и Аустро-Угарске. Повремено, сарађивао у појединим швајцарским листовима.

    1916/1917 и школске 1917/1918 - редован је студент на Факултету наука (la Faculteé de sciences) Универзитета у Лозани (Прилог 1)

    1918/1919 и школске 1919/1920. - наставља студије на Универзитету у Фрибургу. (Прилог 1)

    1919. - 17. јуна, у Швајцарској, ступа у брак са Катарином - Катицом Стојановић. Венчавају се у православном храму у граду Вевеу, а грађански брак склапају у Женеви, исте године.

    1920. - враћа се у Ниш. - Родила се кћер Драгослава.

    1921. и 1922. - је главни уредник нишког листа „Напредак", у коме објављује серију својих чланака и коментара.

    1922. - у политичком животу Ниша, јавља се као радикал у кампањи за општинске изборе.

    1922. - сарађује, као коментатор, у листу „Нишки гласник", у коме објављује претежно спољнополитичке коментаре.

    1923. - 23. јануара, изабран за посланика Нишке административне области.

    1923. - изабран за председника Општине Нишке.

    1923. - иницира предлог о одржавању конгреса градова Србије.

    1924. - иницира, са Љубом Романовићем, председником ужичке Општине, организовање Првог конгреса градова Србије, Јужне Србије и Црне Горе, а потом председава Конгресом, који је одржан 15. и 16. октобра 1924. године, у Нишу.

    1926. - Родила се кћер Зора - „Зоне".

    1926. - 15. августа изабран за председника Општине Нишке, но како су утврђени изборни фалсификати и друге неправилности, Државни савет је поништио изборе и заказао нове, кроз три месеца.

    1926. - 17. новембра, на поновљеним изборима, Цветковић је поново изабран за председника Општине Нишке, настављајући да доприноси његовом развоју и модернизацији.

    1927. - 11. септембра, као присталица Народне радикалне странке, изабран за народног посланика Народне скупштине.

    1928. - 27. јула, именован за министра вера у влади В. Вукићевића - А. Корошеца.

    1929. - по увођењу тзв. 6-јануарске тзв. „краљеве диктатуре", престаје да буде министар вера, а убрзо и председник Општине Нишке. Изабран за председника Градске касине, једне од најстаријих културних установа у Нишу.

    1930-31. - је власник и директор листа „Нишка слободна трибуна". Објављује текстове против укидања грађанских слобода за време 6-јануарске диктатуре. На примедбе да његова „Трибуна" не обавештава о боравку Краља Александра у Нишу и Нишкој Бањи, одговара да он није против Краља, већ против диктатуре. После једне посете радикалског вође Аце Станојевића Нишу - осуђен је на месец дана затвора „због политичког окупљања и деловања". У време одржавања једностраначких избора, одвраћа грађане од гласања, објављује злоупотребљене листиће и пише о другим неправилностима. Његов лист „разорно утиче на читалачку публику" против постојећег политичког стања, те су сви бројеви „Трибуне" са „противним и разорним написима забрањивани", а „после три узастопне забране у септембру (1931) листе је и дефинитивно забрањен".

    1931. - од 5. фебруара је редовни студент Правног факултета, у Суботици.

    1931. - родио се син Јован, у Београду.

    1934. - завршио студије права у Суботици.

    1934. - средином године, у својој вили „Горица", на истоименом брду крај Ниша, окупља политичку опозициону елиту Југославије: Милош Трифуновић, Љубомир Давидовић, Џафер Куленовић, Антон Корошец, Светозар Прибићевић... на „тајни договор" о уједињењу свих странака сличних политичких програма. Овим договором, практично, постављени су темељи будућој Југословенској радикалној заједници, која ће и победити на изборима, 1935. године.

    1935. - поново се враћа у политички живот, за време владе Бошка Јевтића, када је, 15. фебруара, постављен за председника Општине Нишке.

    1935. - 5. маја, изабран за народног посланика - по други пут за град Ниш и срез нишки. У Народној скупштини, изабран за председника Верификационог одбора. После пада Јевтићеве владе, оснива засебан клуб у парламенту, Клуб скупштинске већине и постаје његов председник. По формирању Југословенске радикалне заједнице, изабран је за председника посланичког клуба ЈРЗ.

    1935. - 22. децембра, именован за министра социјалне политике и народног здравља у влади Милана Стојадиновића, као и за в.д. министра за физичко васпитање народа. Са породицом живи у Београду, у Улици краљевића Томислава (сада: Интернационалних бригада) 11, у кући своје таште Софије Стојановић.

    1936. - предузима мере за радикалне измене у инвалидском закону, посебно за ратне инвалиде.

    1936. - 22. марта, учествује у раду Земаљске скупштине Југословенског савеза националних радника, у Београду.

    1936. - је, накратко, до средине августа исте године, и заменик министра правде, у влади Милана Стојадиновића.

    1936. - крајем године, иницира стварање организације: Југословенски раднички савез (ЈУГОРАС), са циљем да се радничка класа отргне утицају интернационалног радничког покрета и делује у националним оквирима.

    1937. - 10. јуна, у својству министра народног здравља и социјалне заштите, учествовао на Међународној конференцији рада у Женеви. Подиже вилу у Нишкој Бањи, у којој ће примати стране и домаће дипломате.

    1937-39. - иницира и спроводи грађење више болница и санаториума, јавних купатила, радничких склоништа, инвалидских домова, берзи рада...

    1938. - крајем априла, на I конгресу ЈУГОРАС-а изабран је за носиоца - старатеља овог покрета.

    1938. - средином маја, после једне инфекције, тешко оболео. Исцрпљен болешћу, почетком наредног месеца, одлази на лечење у Швајцарску.

    1938. - 11. јуна, подноси експозе на Међународној конференцији рада, у Женеви, скрећући пажњу на низ закона и прописа којима се побољшава социјални положај радника и намештеника, пензионера, инвалида и њихових породица.

    1938. - 11. децембра - у срезу нишком и срезу алексиначком, изабран за народног посланика.

    1938. - 21. децембра - поново је изабран за министра социјалне политике и народног здравља у влади Милана Стојадиновића.

    1939. - 31. јануара, добија орден: високи официр легије части, као признање за рад у својству министра народног здравља и социјалне заштите у Југославији и Швајцарској.

    1939. - 3. фебруара, подноси оставку на место у влади, што са оставкама још тројице министара доводи до пада владе Милана Стојадиновића.

    1939. - 4. фебруара - добија од Намесника Павла мандат и оснива нову владу Југославије. Убрзо, започиње разговоре са др Владимиром Мачеком о решавању тзв. хрватског питања.

    1939. - 16. јуна, учествује на Првом конгресу Савеза градова Југославије, чији је био иницијатор заједно са представницима Загреба.

    1939. - 9. јула, изабран за председника Главног одбора Југословенске радикалне заједнице (ЈРЗ).

    1939. - 24. августа - са др. В. Мачеком проглашава тзв. Хрватски споразум о Хрватској Бановини.

    1939. - 24. августа, после потписивања хрватског споразума, подноси колективну оставку своје владе. Истог дана, добија мандат и 26. августа, оснива широку коалициону владу.

    1939. - 16. новембра, именован је за члана Сената Краљевине Југославије.

    1940. - 9. јула, постављен за заступника министра унутрашњих односа

    1940. - током године, док се Европом шири рат, доноси у влади низ уредаба о штедњи хране, контроли цена, о сузбијању скупоће, шпекулације...

    1940 - 24. новембра, ступа у брак са г-ђицом Маром Николајевић и сели се у њену вилу, на Дедињу, сада Булевар кнеза Александра Карађорђевића 15.

    1941. - 13. фебруара - са министром спољних послова, Цинцар-Марковићем, путује у Немачку, где сутрадан преговара са Рибентропом у Фушлу и Хитлером у Берхтесгаден-у. Не прихвата Хитлеров захтев да Југославија приступи Тројном пакту, правдајуће се да за то није овлашћен.

    1941. - 25. марта, по одлуци Крунског савета, потписује Протокол о приступању Југославије Тројном пакту сила Осовине, у дворцу „Белведере" у Бечу.

    1941. - 27. марта, на дан избијања војног пуча, по изласку из куће, на Дедињу, среће га одред ваздухопловаца, на челу са капетаном Милом Н. Ракочевићем, и доводе га у зграду Министарства војске и морнарице, где на захтев генерала Душана Т. Симовића, одбија да напише оставку владе, рекавши да је мандат примио од кнеза Намесника Павла. На то је ухапшен.

    1941. - 29. марта, Цветковић предаје дужност новоименованом председнику Министарског савета армиском ђенералу Душану Т. Симовићу (Прилог Cool. Потом је пуштен на слободу.

    1941. - 4. априла, прима у кући, на Дедињу, Влатка Мачека, а онда одлази у Нишку Бању.

    1941. - априла месеца, по уласку Немаца у Београд, а на захтев фелдмаршала фон Вајхса, одбија да му пружи помоћ и сарађује са окупатором.

    1941. - априла, настањује се у својој вили у Нишкој Бањи. По уласку Немаца у Нишку Бању, одбија предлог немачког генерала Кајста да као бивши председник југословенске владе, упути „прокламацију народу и војсци да положи орућје и да узалудно не пролива крв".

    1941. - 15. априла, одведен у Београд, у Бели Двор, а сутрадан, 16. априла, када је затражено да потпише капитулацију Југославије, избегао да то учини.

    1941. - не прихвата понуду окупатора да буде председник Владе поробљене Србије.

    1941. - августа, одбио да потпише декларацију-апел српских угледних политичких људи и јавних радника грађанству - да се одржи ред и мир у земљи и осуди акције субверзивних елемената, четника и партизана.

    1941. - септембра, поново ухапшен и одведен у логор, на Бањици, где је боравио око два месеца. Саслушаван пред Комисијом за испитивање одговорности у вези државног удара од 27. марта 1941. год, као и о двосмисленом држању његове владе према Немачкој. (Прилог 9) Потом пребачен у београдски затвор, где је остао до новембра месеца, а онда враћен у Нишку Бању.

    1942. - 6. маја ухапшен, а 10. маја поново спроведен у концентрациони логор на Бањици. 12. маја, саслушаван у Одељењу специјалне полиције Управе града Београда (Прилог бр. 10)

    1942. - 16. маја пуштен из Логора и враћа се у Нишку Бању, где борави под контролом српских власти. Пише белешке о сусрету са Рибентропом и Хитлером, фебруара 1941. Помаже покрет Драже Михаиловића у нишком крају.

    1944. - 4. септембра, напустио Нишку Бању и пребегао у Бугарску. (Прилог 11)

    1944. - 9. септембра, одлази у Турску.

    1945. - 15. септембра, Одлуком Државне комисије владе Демократске Федеративне Југославије за испитивање злочина окупатора и њихових помагаћа из ИИ светског рата - Ф-бр.3577 - проглашен је, у одсуству, ратним злочинцем.

    1945. - 18. септембра, из виле „Зоне" у Нишкој Бањи, одузета библиотека (485 књига) Драгише Цветковића и додељена Народној библиотеци у Нишу (Прилог 13)

    1945. - 2. новембра, одузета вила Д. Цветковића у Нишкој Бањи, са целокупним инвентаром и предата Дечјем дому (Прилог 14)

    1945-46. - конфискована је и остала имовина Д. Цветковића.

    1946. - новембра, напушта Цариград и одлази у Рим, борави кратко, а затим одлази у Париз, где се трајно настањује. Као носилац ордена Легије части, у Француској ће живети од апанаже Француске владе.

    1950. - 4. априла, у париском листу „Фигаро", објављује обимну исправку, под називом „ПОВОДОМ ЧЕРЧИЛОВИХ МЕМОАРА",

    1951. - новембра, у Енглеској, објављује обиман текст PRINCE PAUL, HITLER AND SALONIKA - International affairs. Лондон. 1951.

    1951-1958. - у Паризу, уређује и издаје (са др Чаславом Никитовићем, бившим министром) публикацију Документи о Југославији, у десет свезака. Циљ им је, како су назначили 1955. године: „изношење истине о догађајима који су нашу земљу гурнули у катастрофу", „борба против узурпаторског комунистичког режима у земљи" и организовање „здравих политичких снага у емиграцији у циљу акције на обарању комунистичког режима у Југославији и завођењу праве народне управе са поштовањем четири основне слободе". Документи о Југославији су изашли у следећим тематским свескама:

    - ИСТИНА О 25. И 27. МАРТУ - Париз, 1951. Св.1.

    - 27. МАРТ: „НАРОДНИ УСТАНАК" ИЛИ ЗАВЕРА ПРОТИВ ДРЖАВЕ - Париз, 1951. Св. 2.

    - СРПСКО-ХРВАТСКО ПИТАЊЕ И ПУТЕВИ СПОРАЗУМА - Париз, 1952. Св. 3.

    - ЈУГОСЛАВИЈА ИЗМЕЂУ ДВА РАТА - УНУТРАШЊА И СПОЉНА ПОЛИТИКА ЈУГОСЛАВИЈЕ - Париз, 1953. Св.4.

    - НАМЕСНИШТВО - УНУТРАШЊА И СПОЉНА ПОЛИТИКА ЈУГОСЛАВИЈЕ - Париз, 1954. Св. 5.

    - ДЕСЕТ ГОДИНА КОМУНИСТИЧКЕ ДИКТАТУРЕ - Париз, 1955. Св. 6.

    - ПОСЛЕ ПЕТНАЕСТ ГОДИНА - Париз, 1956. Св. 7.

    - РАЗГОВОРИ У БЕРХТЕСГАДЕНУ - Париз, 1956. Св. 8.

    - ТРИДЕСЕТ ГОДИНА ОД СМРТИ НИКОЛЕ ПАШИЋА - Париз, 1956. Св. 9.

    - СОВЈЕТИ, БРИТАНИЈА И ЈУГОСЛАВИЈА 1940 - 1941 - Париз, 1958. Св. 10.

    У овим свескама, Цветковић је објавио више својих полемика, чланака, осврта, мемоара...

    1965. - окончао свој обиман рад „Пакт или рат" (рукопис је у његовој заоставштини, у Хуверовом институту, САД), који је београдска „Дуга" објавила 1991. Пошто је изгубио вид (шећерна болест), престао са својим активностима.

    1969. - 18. фебруара, умро у Паризу. На опелу, у руској цркви у Улици Дари, поред најуже породице, присуствовали су: кнегнија Олга, са принцом Александром, Пол Бастид, бив. француски министар, и други званичници испред француске владе и војске. Сахрањен је на српском делу војничког гробља, у Тијеу (код Париза), покрај гробова генерала Петра Живковића, Богољуба Јевтића.


    (Биографија и фотографија Драгише Цветковића преузети из књиге Драгиша Цветковић - њим самим, приредио Видосав Петровић, Пунта, Ниш, 2006.)


    извор:27март



      Сада је точно Thu Nov 23, 2017 11:21 am