P U T N I K - F O R U M

FORUM PUTNIK
REGISTRACIJA:

*Kako ne bi neko "brljao" po porukama koje ste ostavili i kako biste u potpunosti iskoristili
mogućnosti foruma, morate se registrovati i tom prilikom odabrati za sebe korisničko ime i
lozinku.
*Učešće u radu foruma je besplatno i omogućuje vam sledeće:
* Da postavite novu temu za diskusiju
* Da učestvujete u postojećim diskusijama
* Da uređujete/prepravljate svoje poruke
* Da primate e-mailom obaveštenja kad neko odgovori na vašu diskusiju i teme koje ste odredili.
* Da šaljete lične poruke drugim korisnicima foruma
* Da u kalendar unosite događeje koji su bitni za vas
* Da podesite spisak 'prijatelja' kako biste brzo mogli da vidite ko je od vaših prijatelja
*Osim imena i lozinke neophodno je da upišete i e-mail adresu.
*Unošenjem e-mail adrese
nećete biti 'otvoreni' za neželjene poruke (spam) pošto možete da sakrijete adresu tako da
je onaj ko vam šalje poruku preko ovog foruma ni na koji način ne može otkriti. (Da biste
ovo proverili, možete poslati poruku drugom korisniku foruma.)
Administrator može zahtevati da vam završni deo registracije bude poslat e-mailom, kako bi se uverio da je vaša e-mail adresa važeća i u funkciji.

DOBRODOSLI NA FORUM "Z A H V A LJ U J E M O" NA VASEM PRISUSTVU
P U T N I K - F O R U M

PRIJATAN BORAVAK NA FORUMU PUTNIK ŽELI VAM ADMINISTRACIJA SAJTA I FORUMA Druženje, Upoznavanje, Chat, Zabava,Muzika, Humor,Filmovi, Crtaći, Omoti,Vesti, Vicevi,Oglasi,Zanimljivosti, Igrice, Sport, Programi ...

 Da bi imali odlican pregled Sajta,koristite IE-pretrazivac i rez:1280x800. Da bi vam brze otvarala Index stranica,potrebno vam je minimalna brzina.
(OBAVESTENJE) Nijedan od fajlova na ovom sajtu nisu hostovani na nasem serveru.Linkovi su napravljeni/generisani iskljucivo od samih korisnika. Administratori, vlasnici, sajta http://putnik.serbianforum.info/index.htm Nisu odgovorni za ono sto korisnici pisu ili ostavljaju putem linkova, niti za bilo koje delo korisnika.Nemojte koristiti ovaj sajt za distribuciju ili download bilo kakvog materijala, ukoliko nemate legalna prava za to.Vasa je odgovornost ukoliko dodajete, distribuirate i downloadujete slicne fajlove.

Приступи

Заборавио сам шифру!

Vreme Beograd

Prevision del Tiempo en Belgrado

    Salijski Franci

    Share
    avatar
    lalemile

    Broj poruka : 117
    Poeni : 337
    Reputation : 1
    Datum upisa : 05.10.2009
    Godina : 103

    Salijski Franci

    Порука by lalemile on Thu Nov 12, 2009 12:06 pm


    Салијски Франци (лат: Salii) су били једна од бројнијих група унутар франачког племенског савеза од 4. века надаље. Хлодовех, који је ујединио франачка племена крајем 5. века, био је првобитно један од салијских поглавара. Једна од владарских породица Салијских Франака, Меровинзи, захваљујући Хлодовеху, постала је прва франачка краљевска династија.
    Почеци

    Латински извори помињу Франке директно од 289. године, док се Салијски Франци први пут спомињу 357. године. По Амијану Марцелину, цезар Јулијан, који је у име августа Констанција II владао Галијом, је поразио Салијевце и 358. их населио их је на римској територији у Токсандрији, између Мезе и Шелде. Већ у то време спомиње се као један од римских војсковођа извесни Харијетон који је командовао салијским одредима у току даљих Јулијанових похода против непокорених франачких племена (Квада, Хамава, Хатуара).
    У римској служби

    Почетком 5. века, судећи по Списку достојанстава (Notitia Dignitatum), различита франачка племена су служила у римској војсци, а Салијевци су били распоређени у Галији и Хиспанији. Све до средине 5. века Салијевци су били лојални римским властима, али када је римска власт почела да се урушава под теретом упада других варварских племена, Салијевци су 450. опљачкали Арас. По Гргуру Турском, историчару из 6. века, ову похару је извео салијски поглавар Хлодион, Меровехов предак. Он је такође заузео и Камбре и крајеве око реке Соме. Иако је Хлодион задржао власт над овим крајевима, западноримски врховни заповедник војске Аеције га је казнио за пљачкање Араса тако што је упао на венчање једног од франачких ратника, разјурио Хлодионову дружину и одвео са собом слуге натоварене свадбеним даровима. Нешто касније, епископ Клермон Ферана Сидоније Аполинар описао је ову епизоду у панегирику упућеном цару Мајоријану. Панегирик садржи и најранији физички опис Франака уопште. Сидоније вели да Салијевци косу на потиљку шишају кратко, док на остатку главе пуштају косу и чешљају је унапред. Лица су бријали и носили само рашчешљане бркове. Носили су уску одећу која им је допитрала до колена и коју су повезивали око струка појасевима. Главно оружје им је била секира коришћена за бацање (касније позната као франциска) након чега би се трком устремили на непријатеља нападајући копљем и штитом. Сидоније на крају додаје да су Салијевци од малена неговали ратоборност. Након инцидента из 450, Аеције је обновио пријатељске везе са Салијским Францима који су били присутни у римској војсци у чувеној бици против Атилинине варварске војске на Каталаунским пољима 451. године.

    Даљи напредак Салијеваца у доминантну групу међу Францима повезано је са успоном њиховог краља Хилдериха и његовог сина Хлодовеха. Писмо које је крајем 5. века Хлодовеху упутио архиепископ Ремса Ремигије, спомиње да је Хилдерих управљао римском провинцијом Другом Белгиком (Belgica Secunda). Житије свете Женовеве, које је записано почетком 6. века, бележи да је Хилдерих десет година редовно опседао Париз. Сам краљ је био и остао паганин, али је исказивао велико поштовање према светитељки. По каснијој традицији, коју је први записао Гргур Турски, Хилдерихови Франци су помагали римском војсковођи Егидију у борби са Визиготима који су 463. поражени код Орлеана у покушају да пређу Лоару. Најзад, у Турнеjу (данашња Белгија) 1653. пронађен је раскошно опремљен гроб у коме је пронађен и печатни прстен са натписом CHILDERICI REGIS. Проналазак печата био је доказ да је гробница била Хилдерихово место укопа. Сам печатни прстен указује да је Хилдерих владао територијом на којој је још увек постојала римска администрација, а портрет приказује франачког краља у римском оклопу и са копљем као инсигнијом власти. Хилдерих је вероватно био истовремено и салијски краљ и западноримски провинцијски намесник.
    Хилдериха је 482. наследио син Хлодовех који је започео серију крупнијих освајања захваљујући савезништву са осталим краљевима Франака. Уз помоћ краља Камбреа Хлодовех је савладао Егидијевог наследника Сијагрија 486. и заузео Соасон са околином. Након победе над Аламанима 496. године, краљ Салијеваца је, делимично и под утицајем своје супруге Хлотилде, бургундске принцезе, пристао да се покрсти. За разлику од Гота, Бургунда и Вандала, који су били аријански хришћани, Хлодовех и његови људи су примили хришћанство у никејском тј. православном облику. Тиме су Салијски Франци постали прихватљивији за заједнички живот за већинско гало-романско становништво Галије. Хлодовех је 507, овога пута уз помоћ Зигеберта Хромог, краља Рипуарских Франака са Рајне, поразио Визиготе у бици код Вујеа. Након покоравања Галије јужно од Лоаре, Хлодовех се окренуо против својих дојучерашњих савезника, редом је подстицао неслогу међу осталим краљевима Франака и затим их је ликвидирао без обзира на родбинске везе. Наредне 508. године Хлодовех је у Туру примио посланике источноримског цара Анастасија I који су му предали инсигније почасног конзула. Затим је Хлодовех приредио славље које је подсећало на римске параде провинцијских војсковођа. Након вишеструких прослава конзулата, Хлодовех је утврдио краљевску резиденцију у Паризу где је 511. године умро.

    Хлодовехови синови су поделили његово краљевство измећу себе, а затим су франачку власт проширили и на Бургунде и Тиринге. Међутим, партикуларизам Салијеваца одржао се практично до 9. века кроз постојање Неустрије, једне од меровиншких провинција, касније и краљевина. Други раритет који је упућивао на посебност Салијеваца, био је Салијски закон (Lex Salica), збирка салијског обичајног права записаног на латинском језику која представља најважнији извор за познавање друштва Хлодовеховог времена.


    _Putnik_


    avatar
    lalemile

    Broj poruka : 117
    Poeni : 337
    Reputation : 1
    Datum upisa : 05.10.2009
    Godina : 103

    Re: Salijski Franci

    Порука by lalemile on Thu Nov 12, 2009 12:10 pm


    SALIJSKI ZAKONIK*)

    I. O pozivanju stranaka na sud

    1. Ako neko po propisima kraljevskih zakona bude pozvan na sud, pa ne dođe, presudiće se da plati 600 dinara, što iznosi 15 solida.
    2. Onaj, međutim, koji drugoga pozove na sud, pa sam ne dođe, a zato nema pravovaljanih razloga, presudiće se da onome koga je pozvao plati 15solida.
    3. A onaj koji nekoga poziva na sud treba da ode sa svedocima do njegove kuće, pa ako ne bude kod kuće, treba pozvati ženu ili bilo koga od njegovih ukućana da mu saopšti da ga je pozvao na sud.
    4. Međutim, ako je neko sprečen službom kralju, ne može biti pozvan na sud.
    5. Ali, ako je svojim poslovima bio zauzet van sela, može da bude poz¬van na sud, kao što smo napred rekli.

    II. O krađi svinja

    1. Ako neko ukrade sisanče, i to mu bude dokazano, presudiće se da plate 120 dinara, što iznosi 3 solida.
    2. Ako neko ukrade prasence koje može živeti bez majke, i to mu bude dokazano, presudiće se da plati 40 dinara, što iznosi 1 solid.
    3. Ako neko ukrade krmaču sa svom prasadi, i to mu bude dokazano, presudiće se da plati 280 dinara, što iznosi 7 solida.
    4. Ako neko ukrade nazime ili godišnjaka, i to mu bude dokazano, presudiće se da, pored naknade štete i kamate, plati 120 dinara, što iznosi 3 solida.
    5. Ako neko ukrade dvogoca, presudiće se da, pored naknade štete i kamate, plati 600 dinara, što iznosi 15 solida.
    6. Na sličan način treba postupiti i pri krađama od najviše dve svinje.
    7. Međutim, ako neko ukrade tri ili više svinja, presudiće se da, pored naknade štete i kamate, plati 1.400 dinara, što iznosi 35 solida.
    8. Ako neko ukrade prasence, koje se nalazilo među svinjama, presudiće se da plati 120 dinara, što iznosi 3 solida.
    9. Ako neko ukrade prasence iz trećeg prasenja, presudiće se da plati 120 dinara, što iznosi 3 solida.
    10. Međutim, ako je starije od godinu dana, presudiće se da, pored nak¬nade štete i kamate, plati 600 dinara, što iznosi 15 solida.
    11. Ako neko ukrade nerasta ili predvodnicu krmaču, presudiće se da, pored naknade štete i kamate, plati 700 dinara, što iznosi 17 i po solida.
    12. Ako neko ukrade zavetnu svinju i svedocima se bude moglo do¬kazati da je bila zavetovana, presudiće se da, pored naknade štete i kamate, plati 700 dinara, što iznosi 17 i po solida.
    13. Ako ukrade svinju koja nije bila zavetovana, presudiće se da plati 15 solida.
    14. Ako neko ukrade dvadeset pet svinja iz čopora u kome ih više nije bilo, i to mu bude dokazano, presudiće se da plati 2.500 dinara, što iznosi 62 1/2 solida.
    15. Međutim, ako je u čoporu bilo više svinja, pa ne budu sve ukrade¬ne, presudiće se da, pored naknade štete i kamate, plati 1.400 dinara, što iznosi 35 solida.
    16. Ali, ako neko ukrade pedeset svinja, pa makar u čoporu neke i ostale, presudiće se da, pored naknade štete i kamate, plati 2.500 dinara, što iznosi 62 1/2 solida.

    III. O krađi goveda

    1. Ako neko ukrade tele koje sisa, i to mu bude dokazano, presudiće se da plati 120 dinara, što iznosi 3 solida.
    2. Ako neko ukrade dvogodo ili jednogodo goveče, i to mu bude doka¬zano, presudiće se da plati 600 dinara, što iznosi 15 solida.
    3. Ako neko ukrade vola ili kravu koja se već telila, presudiće se da plati 1.4000 dinara, što iznosi 35 solida.
    4. Ako neko ukrade bika predvodnika koji nikad nije bio upregnut u jaram, presudiće se da plati 1.800 dinara, što iznosi 45 solida.
    5. Ali ako je taj bik služio za vođenje krava tri gazdinstva, to jest, ako je vodio krda, onaj koji ga je ukrao, presudiće se da plati tri puta po 45 solida.
    6. Ako neko ukrade krdo od dvanaest goveda, tako da od krda nijedno ne ostane, presudiće se da, pored naknade štete i kamate, plati 2.500 dinara, što iznosi 62 1/2 solida.
    7. Ako neko ukrade više, ili samo do dvadeset pet goveda, pa neka u krdu ostanu, presudiće se da, pored naknade štete i kamate, plati 2.500 dinara, što iznosi 62 1/2 solida.

    IV. O krađi ovaca

    1. Ako neko ukrade jagnje sisanče, i to mu bude dokazano, presudiće se da plati 7 dinara, što iznosi polovinu trianta.
    2. Ako neko ukrade šiljega ili dvize, presudiće se da, pored naknade štete i kamate, plati 120 dinara, što iznosi 3 solida
    3. Ali, ako neko ukrade tri ovce, presudiće se da plati 1.400 dinara, što iznosi 35 solida. Te sume treba se pridržavati sve do 40 ovaca.
    4. Međutim, ako ukrade četrdeset ili više ovaca, presudiće se da, pored naknade štete i kamate, plati 2.500 dinara, što iznosi 621//2 solida.

    V. O krađi koza

    1. Ako neko ukrade tri koze, i to mu bude dokazano, presudiće se da pored naknade štete i kamate, plati 120 dinara, što iznosi 3 solida.
    2. Međutim, ako neko ukrade više od tri koze, presudiće se da, pored naknade štete i kamate, plati 600 dinara, što iznosi 15 solida.

    VI. O krađi pasa

    1. Ako neko ukrade ili ubije lovačkog psa predvodnika, presudiće se da plati 600 dinara, što iznosi 15 solida.
    2. Ako neko ukrade ili ubije pastirskog psa, presudiće se da, pored naknade štete i kamate, plati 120 dinara, što iznosi 3 solida.

    VII. O krađi ptica

    1. Ako neko ukrade sokola sa drveta i to mu bude dokazano, pre¬sudiće se da, pored naknade štete i kamate, plati 120 dinara, što iznosi 3 solida.
    2. Ako neka ukrade sokola sa motke, presudiće se da plati 600 dinara, što iznosi 15 solida.
    3. Ako neko ukrade sokola koji je bio pod ključem, i to mu bude dokazano, presudiće se da, pored naknade štete i kamate, plati 1.800 dinara, što iznosi 45 solida.
    4. Ako neko ukrade gusku, i to mu bude dokazano, presudiće se da plati 120 dinara, što iznosi 3 solida.

    VIII. O krađi pčela

    1. Ako neko ukrade košnicu pčela iz zatvorenog i pokrivenog prostora, presudiće se da plati 1.800 dinara, što iznosi 45 solida.
    2. Ako neko ukrade jedinu košnicu, prema njemu treba primenti gore navedeni propis.
    3. Ako neko sa otvorenog prostora ukrade više košnica, a najviše šest pa neke još ostanu, presudiće se da, pored naknade štete i kamate, plati 600 dinara, što iznosi 15 solida.
    4. Međutim, ako neko ukrade sedam ili više košnica, pa neke još ostanu, presudiće se da, pored naknade štete i kamate, plati 1.800 dinara, što iznosi 45 solida.

    IX. O šteti pričinjenoj usevima ili zabranima

    1. Ako neko u svojim usevima zateče goveda, konje ili bilo kakvu stoku, ne sme nikako da ih povredi. Ako to ipak uradi i prizna, treba da za to naknadi štetu, a za sebe da zadrži povređeno živinče. Ako ne prizna, i to mu bude dokazano, presudiće se da, pored naknade štete i kamate, plati 600 dinara, što iznosi 15 solida.
    2. Ako neko u svojim usevima nađe tuđu stoku bez pastira i zatvori je, a nikome to ne javi, pa neka ugine, treba da naknadi štetu, a pored toga presudiće se da plati 1.400 dinara, što iznosi 35 solida.
    3. Ako neko svojom nemarnošću povredi govedo ili bilo koju drugu stoku, pa to prizna, treba da naknadi štetu, a za sebe da zadrži povređeno živinče. Ako ne prizna, i to mu bude dokazano, presudiće se da, pored naknade štete, plati 600 dinara, što iznosi 15 solida.
    4. Ako neko čija je svinja ili druga stoka ušla u tuđe useve to ne prizna, a bude mu dokazano, presudiće se da plati 600 dinara, što iznosi 15 solida.
    15. Ako neko pokuša da oslobodi ili izbavi stoku koju je oštećeni zbog pričinjene štete zatvorio ili je odvodio svojoj kući, presudiće se da plati 1.200 dinara, što iznosi 30 solida.

    X. O pokradenim robovima ili neslobodnim licima

    1. Ako neko ukrade roba ili konja ili goveče, presudiće se da plati 1.200 dinara, što iznosi 30 solida.
    2. Ako rob ili ropkinja ukradu neku stvar svoga gospodara, pa slobodan čovek primi ukradenu stvar, presudiće se da, pored povraćaja roba i stvari, plati 600 dinara, što iznosi 15 solida.


    _Putnik_


    avatar
    lalemile

    Broj poruka : 117
    Poeni : 337
    Reputation : 1
    Datum upisa : 05.10.2009
    Godina : 103

    Re: Salijski Franci

    Порука by lalemile on Fri Nov 13, 2009 2:09 pm

    XI. O krađama i provalama slobodnih ljudi

    1. Ako slobodan čovek ukrade stvar koja vredi dva dinara, a nalazila se van kuće, presudiće se da plati 600 dinara, što iznosi 15 solida.
    2. Međutim, ako ukrade nešto što vredi četrdeset dinara, a nalazilo se Van kuće, i bude mu dokazano, presudiće se da, pored naknade štete i kama¬te, plati 1.400 dinara, što iznosi 35 solida.
    3. Ako slobodan čovek izvrši provalu i ukrade neštu u vrednosti od dva dinara, i to mu bude dokazado, presudiće se da plati 30 solida.
    4. Međutim, ako ukrade nešto što vredi više od pet dinara, i to mu bude dokazano, presudiće se da, pored naknade štete i kamate, plati 1.400 dinara, što iznosi 35 solida.
    5. Ako neko polomi bravu ili katanac otvori i tako uđe u kuću, pa iz nje nešto ukrade, presudiće se da, pored naknade štete i kamate, plati 1.800 dinara, što iznosi 45 solida.
    6. Međutim, ako ništa ne ukrade i pobegne, presudiće se da plati 1.200 dinara, što iznosi 30 solida.

    XII. O krađama i provalama robova

    1. Ako rob ukrade nešto što vredi dva dinara, a nalazilo se van kuće, pored naknade štete i kamate, treba da ispružen preka klupe primi 120 udaraca bičem.
    2. Međutim, ako ukrade nešto što vredi četrdeset dinara, treba da bude uškopljen ili da plati 6 solida; gospodar toga roba treba da na opravdani zahtev oštećenog naknadi štetu i kamatu.

    XIII. O otmici slobodnih ljudi

    1. Ako tri čoveka pomažu pri otmici slobodne devojke, treba da plate po 30 solida.
    2. Ostali, ako ih je bilo više od trojice, treba da plate po 5 solida.
    3. Oni koji su bili naoružani strelama, presudiće se da plate po 3 solida.
    4. Otličari, međutim, treba da plate 2.500 dinara, što iznosi 621/2 solida.
    5. Međutim, ako otmu devojku koja je bila zaključana ili se nalazila u ženskim odajama, presudiće se da plate otkup za devojku i napred navede¬nu kaznu.
    6. Međutim, ako je oteta devojka bila pod kraljevom zaštitom, kazna će biti 2.500 dinara, što iznosi 621/2 solida.
    7. Ako kraljev kmet ili lit otme slobodnu ženu, treba da odgovara svojim životom.
    8. Ako slobodna devojka po svojoj volji pođe sa robom, gubi svoju slobodu.
    9. Treba da se slično postupi i sa slobodnim čovekom koji se oženi tuđom robinjom.
    10. Ako neko otme tuđu verenicu i s njom se venča, presudiće se da plati 2.500 dinara, što iznosi 621/2 solida.

    XIV. O pljačkašima

    1. Ako neko opljačka slobodnog čoveka, i to mu bude dokazano, pre¬sudiće se da plati 2.500 dinara, što iznosi 621/2 solida.
    2. Ako Rimljanin opljačka saliskog barbara, treba se pridržavati pome-nutog propisa.
    3. Ako Franak opljačka Rimljanina, presudiće se da plati 35 solida.
    4. Ako neko čoveka, koji se sprema na put i za to ima kraljevu ispravu koju je javno pokazao, pokuša da protiv te kraljeve isprave uz pomoć sve-doka zaustavi, presudiće se da plati 8.000 dinara, što iznosi 200 solida.
    5. Ako neko napadne čoveka na putu, svi oni koji su sačinjavali raz¬bojničku bandu ili su sudelovali u razbojništvu, presudiće se da plate po 2.500 dinara, što iznosi 62 1/2 solida.
    6. Ako neko napadne tuđe imanje, svi oni, za koje se dokaže da su se nalazili u razbojničkoj bandi, presudiće se da plate 62 1/2 solida.

    XV. O ubistvu i otmici tuđih žena

    1. Ako neko ubije slobodnog čoveka ili od živog muža otme ženu, pre¬sudiće se da plati 8.000 dinara, što iznosi 200 solida.

    XVI. O paljevinama

    1. AKO neko zapali bilo kakvu zgradu u kojoj su se nalazili ljudi na spavanju, treba da ga optuže svi slobodni ljudi koji su se u njoj nalazili; i ako je tu nešto izgorelo, presudiće se da plati 2.500 dinara, što iznosi 62 1/2 solida.
    2. Ako neko zapali vajat, i to mu bude dokazano, presudiće se da plati 2.500 dinara* što iznosi 62 1/2 solida.
    3. Ako neko zapali ambar ili koš sa hranom, presudiće se da plati 2.500 dinara, što iznosi 62 1/2 solida.
    4. Ako neko zapali svinjac sa svinjama ili staju sa govedima, i to mu bude dokazano, presudiće se da plati, pored naknade štete i kamate, 2.500 dinara, što iznosi 62 1/2 solida.
    .5. Ako neko zapali tuđu ogradu ili živicu, presudiće se da plati 600 dinara, što iznosi 15 solida.

    XVII. O ranjavanju

    1. Ako neko pokuša nekoga da namerno ubije, pa promaši, i to mu bude dokazano, presudiće se da plati 2.500 dinara, što iznosi 621/2 solida.
    2. Ako neko pokuša da nekoga namerno ubije otrovnom strelom, pa promaši, i to mu bude dokazano, presudiće se da plati 2.500 dinara, što iznosi 621/2 solida.
    3. Ako neko nekoga rani u glavu tako da se vidi mozak i odatle ispadnu tri kosti koje se nalaze nad samim mozgom, presudiće se da plati 1.200 dinara, što iznosi 30 solida.
    4. Ali ako neko nekoga rani između rebara ili u stomak, tako da je rana otvorena i dopire do utrobe, presudiće se da plati, pored lečenja od 5 solida, i 1.200 dinara, što iznosi 30 solida.
    5. Ako neko udari čoveka tako da krv isteče, i to mu bude dokazano, presudiće se da plati 600 dinara, što iznosi 15 solida.
    6. Ako slobodan čovek kocem udari slobodnog čoveka tako da krv ne poteče, presudiće se da do tri udarca plati za svaki udarac po 120 dinara, što iznosi 3 solida.
    7. Ako krv poteče, za to odgovara kao da ga je ranio oružjem.
    8. Ako neko nekoga udari pesnicom, presudiće se da plati 360 dinara, što iznosi 9 solida, naime, da za svaki udarac plati po 3 solida.
    9. Ako neko pokuša da nekoga na putu opljačka, a on mu pobegne i to mu bude dokazano, presudiće se da plati 2.500 dinara, što iznosi 621/2 solida.

    XVIII. O onome koji nevinog čoveka optuži pred kraljem

    1. Ako neko pred kraljem optuži odsutnog nevinog čoveka, presudiće se da plati 2.500 dinara, što iznosi 621/2 solida.

    XIX. O trovanju

    1. Ako neko nekome da trave da ih pije, pa taj umre, presudiće se da plati 200 solida.
    2. Ako neko nekome zameša vradžbinu, pa se onaj kome je vradžbina zamešana, spase, počinitelj zločina, kome se to dokaže, presudiće se da plati 2.500 dinara, što iznosi 621/2 solida.

    XX. O onome koji dodiruje šaku, ruku ili prst slobodne žene

    1. Ako neki slobodan čovek uhvati šaku, ruku ili prst slobodne žene, i to mu bude dokazano, presudiće se da plati 15 solida.
    2. Ako joj stegne ruku, treba da plati 30 solida.
    3. Ako joj dirne ruku više lakta, presudiće se da plati 1.400 dinara što iznosi 35 solida.


    _Putnik_



    Sponsored content

    Re: Salijski Franci

    Порука by Sponsored content


      Сада је точно Thu Sep 21, 2017 10:46 am