Филм је уметност, често називана "седмом уметношћу" јер је најмлађа од седам уметности.
За годину настанка филма као ”покретног” садржаја на филмској траци обично се узима 1895, мада је његов развој еволутиван. Често се назива седмом уметношћу (до тада се сматрало да постоји само шест грана уметности), а тај назив је први употребио Рићото Канудо 1911. године, у "Манифесту седме уметности". Као пионири филма узимају се браћа Лимијер. Они су заправо пионири документарног филма и/или реалистичног (миметичког) приступа филму, док је вашарски опсенар Жорж Мелијес пионир фантастичког приступа филму.
Утисак ”покретних слика” се базира на физичкој особини људског ока- ретиналној перзистенцији (лат. persistentio retinalis). Наиме, мрежњача (ретина) људског ока има особину да продужава трајање светлосне дражи око 1/10 секунде након њеног престанка. Ако видимо неколико статичних слика које се брзо смењују, претходна слика нам се "стапа" са следећом и, у случају филмског записа, имамо илузију континуираног кретања- мада се филм састоји из низа статичних слика.
Један од првих српских дугометражних филмова је Карадјордје 
из 1911 године Чича Илије Станојевића. Дуго се за овај филм мислило да је изгубљен, на сву срећу испоставило се да није изгубљен. Наиме нађен је у филмском архиве Аустрије, сада предстоји период рестаурације филма. Напомена Београд је имао ту срећу и част да међу првима, види и окуси покретне слике "само" шест месеци после премијере кинематографије браћа Лимијер у Индијском салону Велике кафане 28 децембра 1895.
У сали гостионице "Златан крст"
на теразијама 6 (Данас код робне куће Србијатекс ако јој је то још назив?) почело је прво приказивање филма 6 јуна 1896 године. Само десет дана касније 16 јуна 1896 заинтригирани причом о покретним сликама лично је дошао да погледа филм Њ.В. Краљ Александар Обреновић и Њ.В. Краљица мати Наталија Обреновић.Наравно Њихова величанства су ову представу и краљевски платили 300 француских франака! Месец дана касније ову представу су видели и грађани Букурешта.
За годину настанка филма као ”покретног” садржаја на филмској траци обично се узима 1895, мада је његов развој еволутиван. Често се назива седмом уметношћу (до тада се сматрало да постоји само шест грана уметности), а тај назив је први употребио Рићото Канудо 1911. године, у "Манифесту седме уметности". Као пионири филма узимају се браћа Лимијер. Они су заправо пионири документарног филма и/или реалистичног (миметичког) приступа филму, док је вашарски опсенар Жорж Мелијес пионир фантастичког приступа филму.
Утисак ”покретних слика” се базира на физичкој особини људског ока- ретиналној перзистенцији (лат. persistentio retinalis). Наиме, мрежњача (ретина) људског ока има особину да продужава трајање светлосне дражи око 1/10 секунде након њеног престанка. Ако видимо неколико статичних слика које се брзо смењују, претходна слика нам се "стапа" са следећом и, у случају филмског записа, имамо илузију континуираног кретања- мада се филм састоји из низа статичних слика.
Један од првих српских дугометражних филмова је Карадјордје
У сали гостионице "Златан крст"