RUMA - Proteklog vikenda u okviru petog etnofestivala na tridesetak štandova glavnog varoškog trga prezentirana je „stara kuhinja“. A na prvoj „Fijakerijadi“ pedesetak gizdavih konjskih zaprega nadmetalo se za najbolje u dvopregu i četvoropregu. Stari uzdisali, a mladi učili.
U srcu Srema, kako varošani Rume vole da kažu za sebe, sve čine kako „zaustaviti vreme“. Vraćanje korenima i tradiciji poprima „epidemiološke“ razmere. Gotovo u svim okolnim selima održavaju se smotre ili susreti sa glavnim ciljem negovanja tradicije. Najbrojniji su folklorne sekcije, zatim udruženja žena, a poslednjih godina „glavu dižu“ i ljubitelji konja. Nošnja se vraća u modu ne samo na smotrama već postaje svakodnevni modni detalj. Svadbe „po starinski“ postaju hit uz venčanja na salašima. Sredovečne Sremice iz starih kuća „vade“ svoje majke i svekrve i vode na skupove radi pokazivanja pravljenja „seljačkih“ kolača koji su, pokazalo se, znatno zdraviji od današnjih industrijskih. Bakini špajzevi sokova, raznih pekmeza i džemova, najtraženiji su na skupovima popularnim etnofestivalima.
- Nažalost, moralo je da prođe mnogo vremena kako bi, ponovo, dokazali kako su naše bake bile veći majstori za spravljanje hrane od današnjih tehnologa - uverava učesnica etnofestivala Mirjana Hemun, članica „Banstolke“, udruženja koje proizvodi zdravu hranu. - One su proizvodile bez današnjih hemikalija. Hvala im za recepte koje ostaviše naslednicima.
Od izloženih kolača počasno mesto zauzima „zaštitni znak“ svake Sremice štrudla, zatim šapice, kolač u tuču i sve tako redom do nekada dečijih najomiljenijih medenjaka.
- Ta kolače smo jeli samo nedeljom i zatim za Uskrs, Božić i krsnu slavu. Štrudla je bila nedeljna, bela torta slavska, a medenjaci za Uskrs i Božić - priseća se sedamdesetogodišnji Slavko Kostić koji hvaleći suprugu Zorku dodaje da snaha, pogotovo sada unuka, nisu „ni blizu“ njegovoj kuvarici.
Još veća seta vlada kod nadmetanja pedesetak konjskih zaprega. Okupilo se nekoliko stotina ljubitelja ovih plemenitih životinja. Došli su takmičari iz cele Vojvodine. Nervozni konji, a još nervozniji kočijaši. Vrište i njište zelenci, vranci, belci pred start dok prolaze jedni pored drugih. Fijakeri stari i gizdavi mame poglede. Oni noviji praktičniji, sa kočnicama, ali ne toliko atraktivni. Pažljivo, valjda ne trepćući, prati se nastup svake zaprege. Kada se promaši neka takmičarska kapija reakcije slične kao kada fudbaler promaši gol.
- Ej! Da mi je samo makar još jednom sesti u fijaker ili karuce i provozati se šorom ili otići do njive - uzdiše Živan Marković. - To uživanje se do kraja života pamti.
POBEDNICI
U OKVIRU „Fijakerijade“ najpre je održano sedmo prvenstvo Srbije za dvoprege pobedom zaprege Bele Fagote iz Kelebije. Pobednik prve „Fijakerijade“ u Rumi u takmičenju dvoprega je zaprega Žarka Milenkovića iz Dobanovaca, a kod četvoroprega zaprega Milenka Radakovića iz Surčina.
U srcu Srema, kako varošani Rume vole da kažu za sebe, sve čine kako „zaustaviti vreme“. Vraćanje korenima i tradiciji poprima „epidemiološke“ razmere. Gotovo u svim okolnim selima održavaju se smotre ili susreti sa glavnim ciljem negovanja tradicije. Najbrojniji su folklorne sekcije, zatim udruženja žena, a poslednjih godina „glavu dižu“ i ljubitelji konja. Nošnja se vraća u modu ne samo na smotrama već postaje svakodnevni modni detalj. Svadbe „po starinski“ postaju hit uz venčanja na salašima. Sredovečne Sremice iz starih kuća „vade“ svoje majke i svekrve i vode na skupove radi pokazivanja pravljenja „seljačkih“ kolača koji su, pokazalo se, znatno zdraviji od današnjih industrijskih. Bakini špajzevi sokova, raznih pekmeza i džemova, najtraženiji su na skupovima popularnim etnofestivalima.
- Nažalost, moralo je da prođe mnogo vremena kako bi, ponovo, dokazali kako su naše bake bile veći majstori za spravljanje hrane od današnjih tehnologa - uverava učesnica etnofestivala Mirjana Hemun, članica „Banstolke“, udruženja koje proizvodi zdravu hranu. - One su proizvodile bez današnjih hemikalija. Hvala im za recepte koje ostaviše naslednicima.
Od izloženih kolača počasno mesto zauzima „zaštitni znak“ svake Sremice štrudla, zatim šapice, kolač u tuču i sve tako redom do nekada dečijih najomiljenijih medenjaka.
- Ta kolače smo jeli samo nedeljom i zatim za Uskrs, Božić i krsnu slavu. Štrudla je bila nedeljna, bela torta slavska, a medenjaci za Uskrs i Božić - priseća se sedamdesetogodišnji Slavko Kostić koji hvaleći suprugu Zorku dodaje da snaha, pogotovo sada unuka, nisu „ni blizu“ njegovoj kuvarici.
Još veća seta vlada kod nadmetanja pedesetak konjskih zaprega. Okupilo se nekoliko stotina ljubitelja ovih plemenitih životinja. Došli su takmičari iz cele Vojvodine. Nervozni konji, a još nervozniji kočijaši. Vrište i njište zelenci, vranci, belci pred start dok prolaze jedni pored drugih. Fijakeri stari i gizdavi mame poglede. Oni noviji praktičniji, sa kočnicama, ali ne toliko atraktivni. Pažljivo, valjda ne trepćući, prati se nastup svake zaprege. Kada se promaši neka takmičarska kapija reakcije slične kao kada fudbaler promaši gol.
- Ej! Da mi je samo makar još jednom sesti u fijaker ili karuce i provozati se šorom ili otići do njive - uzdiše Živan Marković. - To uživanje se do kraja života pamti.
POBEDNICI
U OKVIRU „Fijakerijade“ najpre je održano sedmo prvenstvo Srbije za dvoprege pobedom zaprege Bele Fagote iz Kelebije. Pobednik prve „Fijakerijade“ u Rumi u takmičenju dvoprega je zaprega Žarka Milenkovića iz Dobanovaca, a kod četvoroprega zaprega Milenka Radakovića iz Surčina.
