P U T N I K - F O R U M

FORUM PUTNIK
REGISTRACIJA:

*Kako ne bi neko "brljao" po porukama koje ste ostavili i kako biste u potpunosti iskoristili
mogućnosti foruma, morate se registrovati i tom prilikom odabrati za sebe korisničko ime i
lozinku.
*Učešće u radu foruma je besplatno i omogućuje vam sledeće:
* Da postavite novu temu za diskusiju
* Da učestvujete u postojećim diskusijama
* Da uređujete/prepravljate svoje poruke
* Da primate e-mailom obaveštenja kad neko odgovori na vašu diskusiju i teme koje ste odredili.
* Da šaljete lične poruke drugim korisnicima foruma
* Da u kalendar unosite događeje koji su bitni za vas
* Da podesite spisak 'prijatelja' kako biste brzo mogli da vidite ko je od vaših prijatelja
*Osim imena i lozinke neophodno je da upišete i e-mail adresu.
*Unošenjem e-mail adrese
nećete biti 'otvoreni' za neželjene poruke (spam) pošto možete da sakrijete adresu tako da
je onaj ko vam šalje poruku preko ovog foruma ni na koji način ne može otkriti. (Da biste
ovo proverili, možete poslati poruku drugom korisniku foruma.)
Administrator može zahtevati da vam završni deo registracije bude poslat e-mailom, kako bi se uverio da je vaša e-mail adresa važeća i u funkciji.

DOBRODOSLI NA FORUM "Z A H V A LJ U J E M O" NA VASEM PRISUSTVU
P U T N I K - F O R U M

PRIJATAN BORAVAK NA FORUMU PUTNIK ŽELI VAM ADMINISTRACIJA SAJTA I FORUMA Druženje, Upoznavanje, Chat, Zabava,Muzika, Humor,Filmovi, Crtaći, Omoti,Vesti, Vicevi,Oglasi,Zanimljivosti, Igrice, Sport, Programi ...

 Da bi imali odlican pregled Sajta,koristite IE-pretrazivac i rez:1280x800. Da bi vam brze otvarala Index stranica,potrebno vam je minimalna brzina.
(OBAVESTENJE) Nijedan od fajlova na ovom sajtu nisu hostovani na nasem serveru.Linkovi su napravljeni/generisani iskljucivo od samih korisnika. Administratori, vlasnici, sajta http://putnik.serbianforum.info/index.htm Nisu odgovorni za ono sto korisnici pisu ili ostavljaju putem linkova, niti za bilo koje delo korisnika.Nemojte koristiti ovaj sajt za distribuciju ili download bilo kakvog materijala, ukoliko nemate legalna prava za to.Vasa je odgovornost ukoliko dodajete, distribuirate i downloadujete slicne fajlove.

Приступи

Заборавио сам шифру!

Vreme Beograd

Prevision del Tiempo en Belgrado

    Nesmin - Belgrade mummy

    Share
    avatar
    lalemile

    Broj poruka : 117
    Poeni : 337
    Reputation : 1
    Datum upisa : 05.10.2009
    Godina : 103

    Nesmin - Belgrade mummy

    Порука by lalemile on Fri Oct 09, 2009 9:13 am


    Termin Beogradska mumija se odnosi na mumifikovano telo koje potiče iz starog Egipta a koje je 1888. godine Hadži Pavle Riđički poklonio Narodnom muzeju u Beogradu.
    Ime mumifikovane osobe je Nesmin, što znači „onaj koji pripada bogu Minu“. Nesmin je bio sveštenik u hramu boga plodnosti Mina, kao i svi muški članovi njegove porodice. Zapisano je da mu je otac bio Unefer, majka Čai-Hator-Imu, a deda Džed-Hor. Takođe mu je i majka živela, svirala sistrum (što je neka vrsta cimbala) pri hramu. Mumija potiče iz Akhmima, grada 200 kilometara nizvodno od Luksora.

    Hadži Pavle Riđički plemeniti Skribešćanski je u posed mumije došao februara 1888. godine u Luksoru, kupujući drveni kovčeg s mumijom prema sopstvenim rečima „ne za sebe, nego za srpski narod“. Jula iste godine ga je poklonio beogradskom Narodnom muzeju, a u avgustu je mumija jedini put da sada (april 2008. godine) javno izložena.

    Narodni muzej, osnovan 1844. godine, menjao je svoje lokacije. Od 1893. do Prvog svetskog rata nalazio se u zadužbini kapetana Miše Anastasijevića, gde je mumija bila izložena u staklenoj vitrini muzeja. Prilikom austrougarskog bombardovanja Beograda zgrada muzeja je pogođena granatom, pri čemu je oštećena prostorija s mumijom i razbijena vitrina u kojoj se nalazila.

    Kovčeg je kasnije izlagan samo sa zatvorenim poklopcem i mumiju više nije bilo moguće videti. Narodni muzej se od 1919. do 1935. nalazio u tadašnjoj ulici Velikog Miloša (danas ulici Kneza Miloša), a kovčeg je bio smešten u prizemlju, uz zbirku nalaza iz praistorije. Ostao je u stalnoj postavci i po preseljenju u Muzej kneza Pavla, gde se do početka Drugog svetskog rata nalazio u parteru. Prilikom bombardovanja 1941. godine pogođena je zgrada starog dvora, baš nasuprot prozorima partera iza kojih je stajao kovčeg. Prelaskom Narodnog muzeja u zgradu nekadašnje Uprave fondova, u postavci otvorenoj 1952, izložen je i kovčeg s mumijom, ali je 1962. skinut iz stalne postavke i uklonjen u muzejski depo.
    Posle dve decenije boravka u depou kovčeg s mumijom je pozajmljen Galeriji umjetnosti nesvrstanih zemalja Josip Broz Tito u Podgorici, tadašnjem Titogradu. Pošto se nisu uklapali u postavku Galerije i njen socrealistički duh, kovčezi su i Titogradu ležali u depou.
    Februara 1989. godine na zahtev Katedre za arheologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu pokrenuta je inicijativa da Narodni muzej ustupi mumiju fakultetu u studijske i edukativne svrhe.

    Kovčeg s mumijom prenet je oktobra 1992. u Arheološku zbirku Filozofskog fakulteta
    Prva naučna proučavanja mumije su započeta 1993. godine. Prvo ispitivanje bilo je posvećeno utvrđivanju stanja mumije. Kovčeg je bio umotan u bačen tanki sunđer, uvezan gvozdenom žicom, sa šper pločom zakucanom ekserima u postolje.

    Mumija je bila u lošem stanju zbog nestručnog rukovanja i neodgovarajućih uslova za čuvanje, izlaganja i transporta. Glava, trup i noge ležali su razdvojeni u istrulelim lanenim ovojima i smole, s komadićima amajlije i perli. Pronađene su nakit od zlata, poludragog kamenja i fajanasa, kao i amajlija koja predstavlja boginju Maat, srce Ib, egipatsko Udžat oko, Džed stub i Ozirijačnu trijadu. Ipak, najznačajnije otkriće je svitak papirusa pod mumijinom rukom s pozlaćenim noktima.

    Beogradska mumija je jedina za koju se zna da ima svitak papirusa još in situ, na mestu gde su ga izvorno postavili balsamer i sveštenik. Mada je delimično oštećen, papirus je veoma gusto namotan i sasvim čitko ispisan. Veruje se da je u pitanju jedno od najpotpunijih verzija Knjige mrtvih, a sudeći po debljini svitka, nije isključeno da je pridodat neki zagrobni tekst. Vađenje svitka, razmotavanje i konzervacija još nije obavljeno i čeka se finansijer tog poduhvata. Tek tada će se uraditi ekstrikcija. Do sada je mumija podvrgnuta DNK analizi, ispitivanju rendgenom i skenerom. Nalazi govore da je mumija iz ptolemejskog perioda, negde oko 300. godine p. n. e. Pokojnik je obrezan muškarac visok 165 centimetra. Od unutrašnjih organa sačuvano je srce, mozak je izvučen iz lobanje, a na kičmi su primetni znaci spondiloze i skolioze.

    Kovčeg u kome se mumija nalazi, dugačak je 182,5 centimetra, izrađen je od tamarikovog drveta. Oslikan je plavom, zelenom, žutom, crvenom, crnom i belom bojom, a neki delovi su imali i pozlatu, što ukazuje na viši društveni status pokojnika. Unutrašnjost kovčega, na kojoj su vidljivi tragovi dleta, nije oslikan. Ispod ovratnika smešten je lik boginje Nut raširenih krila, a ispod nje veći hijeroglifski natpis. Na stopi kovčega između dva ležeća boga Anubisa ispisan je manji hijeroglifski zapis namenjen zaštiti pokojnika. Kovčeg u obliku ljudskog tela je sastavljen od ukupno 52 zasebna drvena dela, kao i obrva i očiju od staklene paste umotanih u poklopac, čiji su plavi ostaci još vidljivi. Dešifrovanje hijeroglifa na kovčegu, započeto 2003. godine uz pomoć Emili Titer Emily Teeter sa Orijentalnog instituta u Čikagu, donelo je zanimljive rezultate. Pozlaćeni natpis je redak citat iz Knjige mrtvih. U pitanju je 191. poglavlje „Za povratak duše u telo“. Zna se da je takav citat otkriven u još dvadesetak slučajeva.

    Beogradska mumija nije javno izložena jer ne postoji posebna zaštitna vitrina, u kojoj bi mumija bila smeštena i sačuvana od propadanja.

    Izvori:
    Dr. Branislav Anđelković, docent Odeljenja za arheologiju Filozofskog fakulteta
    Biljana Jović. Standard
    Zbornik Filozofskog fakulteta 19-A (1997): 91-104.
    Zbornik Narodnog muzeja 18-1 (2005): 309-325.
    Glasnik Srpskog arheološkog društva 21 (2005): 349-364.

    dodatak:
    S obzirom na to da je arheologija naučna disciplina koja, pored znanja, zahteva i vreme i strpljenje, Beogradska mumija Nesmin još nije sve rekla.
    Prema rečima dr Anđelkovića, pojave novih tehnologija neprestano omogućavaju da se skine još jedan veo misterija prošlosti.
    – Prva etapa istraživanja uspešno je privedena kraju, ali je odmah započeta druga, mnogo zahtevnija, koja uključuje ekstrakciju i razmotavanje papirusa, konzervaciju celokupnog materijala i odgovarajuću prezentaciju mumije.
    Nastaviće se s novim, raznovrsnim analizama, koje će nam pomoći da utvrdimo i mnoge druge podatke, na primer o Nesminovom zdravlju, ishrani i eventualnim medikamentima koje je koristio.
    Primenom novih tehnologija dobiće se i virtuelna Beogradska mumija, koja će moći kompjuterski da se ispituje i virtuelno razmatra, a uslediće i rekonstrukcija Nesminovog lica – ukazuje dr Anđelković.
    Ljubitelji ne samo staroegipatske civilizacije, nego celokupne umetničke zaostavštine Srbije nadaju se da će Ministarstvo kulture i nauke, kao i sponzori iz privrede i donatori, prepoznati značaj i potencijal ovog jedinstvenog eksponata.
    Jedno je sigurno, Nesmin i svitak papirusa koji nosi pod rukom s pozlaćenim noktima predstavljaju neprocenjivu kulturnu vrednost Srbije.
    dr Branislav Anđelković,
    docent Odeljenja za arheologiju Filozofskog fakulteta

    DETEKTIVSKA ARHEOLOGIJA
    – U našim prostorijama nalaze se dva staroegipatska kovčega iz Narodnog muzeja (drugi je prazan). Kada je reč o poreklu ovih kovčega, zvanične činjenice su tvrdile: da je reč o poklonu Čestera Bitija iz Londona 1920, zatim da su kovčezi pripadali nekom nemačkom oficiru koji ih je pri povlačenju ostavio u Beogradu, i najzad da su dar Direkcije Srpskih državnih železnica.
    Urbana legenda koja je kružila među starijim kolegama čak je tvrdila da su kovčezi služili za šverc suhomesnatih proizvoda.
    Prosto je neshvatljivo koliko su brzo i potpuno bili zaboravljeni donatori ovih milionski vrednih poklona.
    A, pomenuti prazan staroegipatski kovčeg igračice Nefer-renepet poklonio je rođeni Somborac, kasnije čuveni pariski i njujorški galerista i antikvar Ernest Brumer 1921. godine, mada je, usled određenih nemilih okolnosti i povlačenja po sudovima, formalni darodavac Brumerovog poklona na kraju bila Generalna direkcija carina 1923.

    Ostala je ipak još jedna misterija, pošto je Brumer, prema svemu sudeći, poklonio dva kovčega, ali se trag tom trećem kovčegu gubi ubrzo posle ulaska partizana u Beograd.
    Kada sam maja 1993. razgovarao s nekadašnjim direktorom Muzeja Miodragom Kolarićem, pomenuo mi je detalj o zagrebačkom oficiru koji je, navodno, poratnih godina odneo jedan staroegipatski kovčeg iz tadašnje stolarske radionice Narodnog muzeja, što možda upućuje na rešenje ove nepoznanice – objašnjava dr Anđelković, koji ne skriva koliko je prvi deo njegovog rada vezan za istorijat staroegipatskih predmeta iz Narodnog muzeja bio prava „detektivska arheologija“.



    Knjiga mrtvih je uobičajeno ime za drevni egipatski pogrebni tekst poznat kao Knjiga dolaska [ili Odlaska ]kroz dan. Knjiga mrtvih je predstavlja opis drevnog egipatskog koncepta zagrobnog života, odnosno zbirku himni, čarolija i uputa pomoću kojih su pokojnici mogli prolaziti kroz poteškoće u zagrobnom životu. Knjiga mrtvih se najčešće pisala na svicima papirusa te smještala u mrtvačke sanduke ili grobnice pokojnika.
    Naziv "Knjiga mrtvih" je izmislio njemački egiptolog Karl Richard Lepsius, kada je izdao zbirku tekstova godine 1842. Kada je prvi put otkrivena, za Knjigu mrtvih se smatralo da predstavljala drevni egipatski ekvivalent Biblije. Međutim, za razliku od Biblije, Knjiga mrtvih ne postavlja vjerska načela a drevni Egipćani je nisu smatrali proizvodom božanske objave, pa se stoga njen sadržaj mijenjao kroz vrijeme. Knjiga mrtvih bila je proizvod dugog procesa evolucije od Piramidskih tekstova Starog kraljevstva do Tekstova lijesova iz Srednjeg egipatskog kraljevstva. Oko trećina poglavlja u Knjizi mrtvih je tako prepisano iz Tekstova lijesova. Knjiga mrtvih je u kasnijem periodu prerađena u Knjigu disanja, ali je ostala popularna sve do rimskog doba.

      Сада је точно Thu Nov 23, 2017 11:27 am