Nadmetanje na aukciji kuće „Kristis“ za sliku „Jezero sa lokvanjima“ („Le Bassin aux nymphéas“) iz 1919. godine, najznačajniju sliku iz serijala sa lokvanjima ikada ponuđenu na aukciji u Evropi, bilo je žestoko i mukotrpno i vođeno je između troje potencijalnih kupaca. Prethodni rekord za Moneovu sliku postavljen je u maju, kada je „Železnički most u Arženteju“ („Le Pont du chemin de fer a Argenteuil“) iz 1873. prodat u Njujorku za 41,5 miliona dolara (21,5 miliona funti), a početkom godine, druga slika iz serijala sa lokvanjima iz 1904. prodata je u Londonu za 18,5 miliona funti. Slika prodata na poslednjoj aukciji mnogo je atraktivnija od prethodnih Moneovih slika koje su bile na ponudi. Jedna je od velikih kompozicija (dimenzija 101,4 x 201 cm) koje je Mone započeo da slika 1914. godine, nakon čega je nastao čuveni ciklus sa lokvanjima koji se danas nalazi u Muzeju Oranžerije u Parizu. Mone je pomenutu sliku iz 1919. prodao u kompletu sa još tri: jedna je danas izložena u njujorškom „Metropolitenu“, druga je još pre rata presečena na dva dela, a treća se nalazi u privatnoj zbirci i očekuje se da će ubrzo biti ponuđena na prodaju.
Slika „Jezero sa lokvanjima“ je bila deo kolekcije iz zaostavštine Džeja Irvina i Zene S. Miler, filantropa i industrijalaca iz Kolambasa u Indijani. Likovni kritičar „Gardijana“ Džonatan Džouns rekao je da serijal sa lokvanjima ima ogromnu vrednost. „Posmatrano sa više aspekata, reč je o najznačajnijim slikama 20. veka, jer čine preteču apstraktne umetnosti. Na njima nema kompozicione podele po vertikali ili horizontali, već oko slobodno luta po površini i dok posmatrate lokvanje skoro da zaboravite gde se nalazite.“
Ova Moneova slika predstavlja jedno izvanredno delo u sezoni izvanredne prodaje. Iako su svetski mediji preplavljeni obeshrabrujućim naslovima o trenutnoj ekonomskoj situaciji, tržište umetničkih dela se pokazalo imunim na globalne probleme. Glavni razlog za dobro poslovanje aukcijskih kuća jeste priliv novih bogataša. Dok su bivši kopači zlata sa Aljaske novac trošili na izgradnju velikih kuća, a arapskim naftašima su draže trke konja, novi ruski milijarderi su zainteresovani za umetnost. Roman Abramovič je, na primer, nedavno potrošio 60 miliona funti na slike Lisijena Frojda i Frensisa Bekona, a prošle godine aukcijska kuća „Sadebi“ otkazala je prodaju umetničke kolekcije Mstislava Rostropoviča pošto ju je uzbekistanski milijarder Ališer Usmanov otkupio za 20 miliona funti. Olivije Kami, načelnik Odseka za impresionizam i modernu umetnost u „Kristisu“, rekao je da je njegova kuća bila „blažena“ što je dobila Monea: „To je bila poslednja šansa da neko kupi jednu od poslednjih dovršenih velikih slika iz serijala sa lokvanjima“. „Kristis“ nije profitirao samo od Monea. Iste večeri prodate su i slike Pabla Pikasa „Bokal“ iz 1911-12. i Edgara Degaa, „Balerine kraj štapa“ (oko 1880). Kami je istakao da je reč o najboljoj prodaji impresionista koje je „Kristis“ organizovao u poslednje vreme.
Najskuplje umetnička dela na svetu
Najskuplja slika na svetu, portret Adele Bloh Bauer (pokroviteljke umetnosti) Gustava Klimta nalazi se u njujorškoj „Noje“ galeriji, a kupio ju je direktor jednog malog muzeja za 135 miliona dolara. Stručnjaci kažu da je rekordna svota ikada plaćena za jednu sliku.
Najskuplja slika živog umetnika je delo britanskog slikara Lisijena Frojda, unuka Sigmunda Frojda. Prodata je na aukciji u Njujorku za 33,64 miliona dolara, a predstavlja akt pod nazivom „Benefits supervisor sleeping“, zapravo Sju Tili, zvanu Velika Sju, zbog impozantnih oblina, kako drema na kauču.
Najskuplja skulptura na svetu je delo američkog umetnika Džefa Kunsa koje je prošle jeseni na aukciji u Njujorku dostiglo cenu od 23 miliona dolara.
