Četvrtak - 22.10.2009
Novi sistem kolektivne bezbednosti koji je predsednik Rusije Dmitrij Medvedev predstavio predsedniku Srbije Borisu Tadiću oslabio bi ulogu NATO u Evropi, a Beograd bi, kao strateški partner Moskve, dobio na međunarodnom značaju.
Ovaj koncept predviđa zaštitu suvereniteta i teritorijalnog integriteta zemalja potpisnica, što bi Srbiji moglo pomoći u borbi za Kosovo.
Spekuliše se da bi ovaj koncept podrazumevao i formiranje zajedničkog raketnog štita na teritoriji Evrope, ali i mirno rešavanje kriza na principima sadržanim u Povelji UN-a. Međutim, ruski analitičari su skeptični da bi se sa zapadom na ovim osnovama mogao postići dogovor.
Bivši načelnik Generalštaba Vojske SCG, penzionisani general pukovnik Branko Krga, kaže da bi predlog Medvedeva trebalo da bude efikasnija zamena za Oebs.
- Rusi su davno uvideli da evropski sistem bezbednosti koji je uspostavljen 1975. godine nije efikasan, te su predlagali da Oebs dobije veću ulogu. Rusi ne mogu da prihvate da jedino NATO bude garant bezbednosti. Srbija bi bila samo jedna od učesnica tog sistema kolektivne bezbednosti, jer je i ideja tog sistema da ne favorizuje neku zemlju - smatra Krga.
Ipak, Srbija kao strateški partner Rusije dobila bi veći značaj, ali ne treba zanemariti ni gasovod koji će sa teritorije Srbije da se račva dalje na zapad. Rusija će svakako da se brine o bezbednosti trase gasovoda koji će joj doneti milijarde evra.
- Južni tok, ali i gasovod Konstanca-Pančevo-Trst svakako će Srbiji dati veći geostrateški značaj. Ali, o tom sistemu bezbednosti govorili su i predsednici SAD i Francuske. To bi bila zamena za Oebs, gde bi svoje mesto imale i članice NATO i one koje to nisu, ali i zemlje sa prostora bivšeg SSSR koji su već u svom sistemu kolektivne bezbednosti - objašnjava Krga, koji je dobar deo karijere proveo kao vojni diplomata u Moskvi.
Prema mišljenju spoljnopolitičkog analitičara Boška Jakšića, cilj Rusije je da se u posthladnoratovskoj eri zaustavi širenje NATO prema granicama Rusije.
- Rusija hoće da udari tvrd okvir u kome ne bi postojala ekskluziva NATO za rešavanje sukoba u Evropi. Bila bi omogućena vojna neutralnost nekih država i mehanizmi za otklanjanje etničkih i teritorijalnih sukoba - kaže Jakšić. Ova ideja, kaže on, teško je ostvariva jer je za postizanje dogovora potreban konsenzus sa EU, ali i ostalim zemljama Evrope.
Plan Medvedeva za sada postoji samo kao politički projekat, ali prema vojnom analitičaru Aleksandru Radiću, to još nije dovoljna konstrukcija da bi Srbija znala šta joj se nudi, šta dobija, a šta gubi.
- U našem slučaju vojna neutralnost je neodrživa i van Srbije je niko ne shvata ozbiljno. Sa jedne strane imate NATO kao definisan sistem, a sa druge ovaj projekat koji je za sada samo politička zamisao - kaže Radić.
Inače, ministri Sergej Šojgu i Ivica Dačić potpisali su juče sporazum kojim će u Nišu biti uspostavljen humanitarni centar za reagovanje u vanrednim situacijama.
- To neće biti centar uske usmerenosti, nego će biti spreman za reagovanje u različitim vrstama vanrednih situacija - rekao je Šojgu.
izvor alo
