Obraćanje predsednika Medvedeva ruskom narodu i odsustvo koherentne strategije Zapada u Avganistanu teme su kojima se bave gotovo svi britanski listovi.
U Rusiji Dmitrija Medvedeva, jaz izmedju retorike i stvarnosti svakim danom sve više raste, piše Fajnenl tajms. Osvrćući se na jučerašnje obraćanje ruskog predsednika naciji, list konstatuje da je to bio solidan govor.
Oštre reči upućene su na račun korupcije i nemira u severnom Kavkazu, uz obećanje ekološki svesne politike, izbornih reformi i modernizacije ekonomije.
Ruski predsednik je oštro kritikovao i političku opoziciju i rekao da će biti zaustavljeni svi pokušaji da se destabilizuje država i podeli društvo.
Problem nije u govoru gospodina Medvedeva, konstatuje Fajnenšl tajms, već u nesposobnosti Kremlja da sprovede reforme.
Bilo bi nerazumno očekivati istinske političke reforme od jedne oligarhijske elite koja nije prestala da centralizuje vlast otkad je mentor gospodina Medvedeva, Vladimir Putin, stupio na vlast.
Ali, čak i jedan autoritaran Kremlj mora da bude zainteresovan za stvarne ekonomske reforme, jer Rusija može samo da bude jaka ako ima snažnu ekonomiju.
Za to nije dovoljno pažljivo rasporedjivanje prihoda od izvoza nafte. Rusiji su potrebni inovacija i diverzifikacija, zaključuje Fajnenšl tajms.
Promena strategije
Glavni problem Avganistana nije nedostatak trupa, već odsustvo valjane strategije piše Independent.
Strategija Zapada u Avganistanu mora da se promeni i treba zaboraviti na snove o pretvaranju te zemlju u primernu demokratiju.
Glavni cilj sada treba da bude stabilizacija Avganistana koja bi vodila povlačenju stranih trupa u nekom srednjem roku.
Budućnost Avganistana ne zavisi samo od dovoljnog broja vojnika na terenu, upozorava Independent.
Bitno je kako se te trupe koriste, a prioritet bi morao da im bude zaštita stanovništva od napada Talibana i osposobljavanje države da sama brine o svojoj bezbednosti.
Reforma vlasti takodje je neophodna, dodaje list.
Predsednik Karzaj možda nije ni više ni manje korumpiran od drugih lidera u regionu, ali njih ne podupire sto hiljada NATO trupa.
Postoji mišljenje da predsednik Obama odlaže odluku o slanju dodatnih trupa u Avganistan da bi izvršio pritisak na Hamida Karzaja da smeni korumpirane ministre i zvaničnike.
Takav pristup je, po mišljenju Independenta, opravdan jer Zapad nikad neće imati bezgrešnog partnera u Kabulu, ali on mora da bude koliko-toliko kredibilan, piše Independent.
Potreban "ratni mentalitet"
Velika Britanija ne raspolaže tehničkim i proizvodnim kapacitetima da bi ostvarila željeno smanjenje emisija ugljen dioksida, čitamo u Tajmsu.
Vlada je preuzela zakonsku obavezu da smanji emisije za 80% do 2050 godine, ali nije objasnila kako će to postići, piše list i navodi rezultate studije Instituta mašinskih inženjera po kojima je taj cilj u domenu snova i nema nikakvog uporišta u stvarnosti.
Bilo bi potrebno izgraditi 30 nuklearnih elektrana do 2015 godine, a vlada je objavila da se nada da će privatne kompanije sagraditi deset do 2025.
Ona mora da prihvati neprijatnu zbilju da je cilj od 80%, sadržan u zakonu o klimatskim promenama, neostvarljiv.
Institut mašinskih inženjera, čitamo u Tajmsu, računa da bi takvo smanjenje eventualno moglo da se postigne negde 2100 godine.
List navodi mišljenje direktora instituta, Stivena Tetloua, koji kaže da Britanija mora da usvoji "ratni mentalitet" i da njeni gradjani moraju da paze na potrošnju energije isto onoliko koliko su pazili na potrošnju hrane tokom Drugog svetskog rata.
U Rusiji Dmitrija Medvedeva, jaz izmedju retorike i stvarnosti svakim danom sve više raste, piše Fajnenl tajms. Osvrćući se na jučerašnje obraćanje ruskog predsednika naciji, list konstatuje da je to bio solidan govor.
Oštre reči upućene su na račun korupcije i nemira u severnom Kavkazu, uz obećanje ekološki svesne politike, izbornih reformi i modernizacije ekonomije.
Ruski predsednik je oštro kritikovao i političku opoziciju i rekao da će biti zaustavljeni svi pokušaji da se destabilizuje država i podeli društvo.
Problem nije u govoru gospodina Medvedeva, konstatuje Fajnenšl tajms, već u nesposobnosti Kremlja da sprovede reforme.
Bilo bi nerazumno očekivati istinske političke reforme od jedne oligarhijske elite koja nije prestala da centralizuje vlast otkad je mentor gospodina Medvedeva, Vladimir Putin, stupio na vlast.
Ali, čak i jedan autoritaran Kremlj mora da bude zainteresovan za stvarne ekonomske reforme, jer Rusija može samo da bude jaka ako ima snažnu ekonomiju.
Za to nije dovoljno pažljivo rasporedjivanje prihoda od izvoza nafte. Rusiji su potrebni inovacija i diverzifikacija, zaključuje Fajnenšl tajms.
Promena strategije
Glavni problem Avganistana nije nedostatak trupa, već odsustvo valjane strategije piše Independent.
Strategija Zapada u Avganistanu mora da se promeni i treba zaboraviti na snove o pretvaranju te zemlju u primernu demokratiju.
Glavni cilj sada treba da bude stabilizacija Avganistana koja bi vodila povlačenju stranih trupa u nekom srednjem roku.
Budućnost Avganistana ne zavisi samo od dovoljnog broja vojnika na terenu, upozorava Independent.
Bitno je kako se te trupe koriste, a prioritet bi morao da im bude zaštita stanovništva od napada Talibana i osposobljavanje države da sama brine o svojoj bezbednosti.
Reforma vlasti takodje je neophodna, dodaje list.
Predsednik Karzaj možda nije ni više ni manje korumpiran od drugih lidera u regionu, ali njih ne podupire sto hiljada NATO trupa.
Postoji mišljenje da predsednik Obama odlaže odluku o slanju dodatnih trupa u Avganistan da bi izvršio pritisak na Hamida Karzaja da smeni korumpirane ministre i zvaničnike.
Takav pristup je, po mišljenju Independenta, opravdan jer Zapad nikad neće imati bezgrešnog partnera u Kabulu, ali on mora da bude koliko-toliko kredibilan, piše Independent.
Potreban "ratni mentalitet"
Velika Britanija ne raspolaže tehničkim i proizvodnim kapacitetima da bi ostvarila željeno smanjenje emisija ugljen dioksida, čitamo u Tajmsu.
Vlada je preuzela zakonsku obavezu da smanji emisije za 80% do 2050 godine, ali nije objasnila kako će to postići, piše list i navodi rezultate studije Instituta mašinskih inženjera po kojima je taj cilj u domenu snova i nema nikakvog uporišta u stvarnosti.
Bilo bi potrebno izgraditi 30 nuklearnih elektrana do 2015 godine, a vlada je objavila da se nada da će privatne kompanije sagraditi deset do 2025.
Ona mora da prihvati neprijatnu zbilju da je cilj od 80%, sadržan u zakonu o klimatskim promenama, neostvarljiv.
Institut mašinskih inženjera, čitamo u Tajmsu, računa da bi takvo smanjenje eventualno moglo da se postigne negde 2100 godine.
List navodi mišljenje direktora instituta, Stivena Tetloua, koji kaže da Britanija mora da usvoji "ratni mentalitet" i da njeni gradjani moraju da paze na potrošnju energije isto onoliko koliko su pazili na potrošnju hrane tokom Drugog svetskog rata.
