OTVORENO PISMO KURIRU
Dragi uredniče, ako nije problem, ja bih da prestanem s pisanjem. Neću da ovi vaši kolumnisti pomisle da im uzimam leba. Pokazala sam šta mogu, i to kako. Sve ostalo bi bilo palamuđenje. A vi znate da ja nisam takva. Zajedno smo učinili veliku stvar, dobru stvar za Srbiju. Udarili smo šamar predrasudama. Mesec dana je Srbija bila epicentar jakog kulturološkog zemljotresa, kakav nije drmao odavno. Niste me cenzurisali, niste se plašili i hvala vam na tome. Pustite me sad. Najbolje je prestati kad je najslađe. A ja sam tu za vas, uvek ću biti daleko samo jedan telefonski poziv.
OTVORENO PISMO KOLEGAMA
Miševi jedni, šta ste se usrali? Izvucite svoje debele guzice iz sira. Samo nešto cijučete, šatro tetki nosite lek! Marš! Živite od ovog naroda! Javne ste ličnosti! Pokažite stav, pokazite da niste glupi kao k..ac, pokažite da vama ne može da se manipuliše, pokažite da vam je stalo do ove zemlje. I vaša guzica je u procepu! Ako narodu nije dobro - neće biti ni vama! Iskoristite svoju popularnost u prave svrhe! Pozovite, apelujte, pomozite! Budite na strani pravih, ne podržavajte stoku! „Ali, Jelena, mi se bavimo muzikom, a ne politikom, bla, bla, truć, truć“... Ma nemoj, a znate da serete o meni po novinama i da me ogovarate po ceo dan? To znate, a? „Jaoo, ova Karleušaaa... Samo pravi probleme i skandale, iju, strašno“... Nije vam palo na pamet da me podržite? Hahaha, a i ja pitam gluposti! Jedino što bi vi podržali, i to jednoglasno, jeste da crknem u nesnosnim bolovima. Svi vam se smeju, misle da ste glupi i neobrazovani (a ima vas, nije da vas nema...), pokažite da ne živite zaludno ko bubreg u loju! I ne, ne brinite, nećete podržati time mene, nego bolju Srbiju. Ajd sad čibe. I pokušajte da mi odgovorite na ovo u lice, a ne da zaćutite kao p..ke kad uđem u prostoriju. Skupite petlju, ipak vas je više! Jedna DIVA, a vas toliko.
OTVORENO PISMO SRBIJI
- Oj, Srbijo, zemljo majko! U tebi danas umesto omorike rastu Palme, majmuni su umesto domaćih životinja najbolja roba za izvoz! Kvalitetni, uhranjeni, sjajne dlake. Stidiš li se ko ti sve sedi u Skupštini? Stidiš li se pogrešnih heroja? Stidiš li se gladi i straha? Stidiš li se što decu ne možeš da prehraniš? Stidiš li se pobijenih vođa, izgubljenih ratova, izgubljenih sinova? Stidiš li se izgubljenog Kosova? Stidiš li se nacionalnih „majki“? Eee, Srbijo, sirotice pocepanih najlon čarapa! Nekad su tvoje grudi bile bele i meke, danas dojiš otrovnim mlekom! Virus je u tebi, virus mržnje. Neću više da pijem, neću više da te volim, zubići su mi porasli taman toliko da ti ih u očaju pokažem! Pruži mi ruke, hoću u tebi opet da prepoznam majku a ne maćehu.
OTVORENO PISMO SVIM KOLUMNISTIMA
- Odahnite, ja za ovo više nemam nerava. Znate zašto sam pokazala da sam bolja od vas? Zato što, za razliku od vas, ne pišem govore za usranih 100 evrića! Ne prodajem reči, poklanjam ih, ne razmišljam šta pišem, ne merim lukavo kao vi, meni se iz srca izliva. E, zato je jedna moja kolumna bolja od hiljada vaših. Moj život je muzika, od toga živim. Ostavljam vas da pišete ono što niko neće pročitati i niko neće razumeti. Ostavljam vas pevajući.
OTVORENO PISMO JELENI KARLEUŠI (to je sad „in“)
- Ludajo, uživaj u svojoj sreći, u svojoj deci! Pevaj, igraj, zlo ne misliš! Čak i kad se noću osvrćeš iza leđa, ne plaši se! Nijedan kamen te neće povrediti kao što će njih tvoj osmeh i oprost.
Dragi čitaoci Kurira, videćemo se mi u nekim drugim estradnim bajkama. Ovde sledeće nedelje stavljam tačku.