text1
Egipatska mumija Nesmin, jedinstvena u svetu zbog pronađenih svitaka papirusa, čija se starost procenjuje na oko 2.300 godina, već 120 godina nalazi se u depou Narodnog muzeja u Beogradu. Međutim, za njeno izlaganje publici ne postoje adekvatni uslovi.
Specijalna vitrina punjena azotom koja bi omogućila izlaganje relikvije od neprocenjive vrednosti, bez straha da bude oštećena košta 70.000 evra. Pored brojnih apela za pomoć upućenih, s katedre za arheologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, koja se bavila proučavanjem mumije, zainteresovanih donatora do sada nije bilo.
Inače Nesmin, kako je nazvana beogradska mumija, bio je staroegipatski sveštenik u hramu boga plodnosti Mina. Pre mumificiranja telo je bilo dugačko oko 165 centimetara i staro oko 50 godina, a identitet je otkriven posle trogodišnjeg istraživanja i prevođenja hijeroglifa, ispisanih na pozlaćenom kovčegu u kojem je mumija smeštena.
Napise na kovčegu dešifrovao je doktor Branislav Anđelković, docent Filozofskog fakulteta na katedri za arheologiju Bliskog istoka, u saradnji sa doktorkom Emili Titer iz Čikaga.
PREŽIVELA I BOMBARDOVANJE
Hadži Pavle Riđički je 1888. godine mumiju doneo sa obala Nila, s ciljem da se srpski narod upozna sa staroegipatskom kulturom. Do Prvog svetskog rata bila je izložena u staklenoj vitrini u Kapetan Mišinom zdanju. Tokom bombardovanja 1915. godine granata je pogodila prostoriju u kojoj se nalazila. Mumiju, osim istraživača od tada niko nije video. Kratko vreme kovčeg je bio deo stalne postavke u Narodnom muzeju, odakle je sklonjen početkom šezdesetih godina. Od tada nikada više nije iznet iz depoa.
Nesmin je posle skoro jednog veka ponovo izašao u javnost, tokom održavanja "Noći muzeja", ali su posetioci mogli samo ga posmatraju putem video bima.
- Veliku opasnost tokom istraživanja predstavljala je mogućnost širenja bakterija, što bi dovelo do trajnog oštećenja. Ona je na svu sreću još u dobrom stanju, tako da nema bakterija, ali ni spora tuberkuloze, što je česta pojava prilikom ispitivanja - objašnjava Anđelković dodajući da je Nesminova koža i dalje sjajna i da ima čak 12 zuba, dok su na noktima vidljivi tragovi pozlate.
Istraživački tim je pronašao i otiske, za koje pretpostavljaju da pripadaju svešteniku koji je najverovatnije bio zadužen za balsamovanje. Pored amajlija od zlata i poludragog kamenja, nakita od materijala sličnom sadašnjem porcelanu, uz mumiju je pronađena Knjiga mrtvih-spisi na papirusu. Jedinstveni su po tome što su pronađeni u svom izvornom obliku, pod levom mišicom sveštenika Nesmina.
- To je jedinstven slučaj u svetu da se mumija može povezati sa konkretnim papirusom - kažu čuvari, napominjući da je zbog toga njena vrednost neprocenjiva i izuzetno je istorijsko nasleđe.
Nažalost, ukoliko Ministarstvo kulture ili potencijalni donatori uskoro ne shvate značaj i vrednost svedoka prastarih vremena i ne obezbede idealne uslove za njeno čuvanje, mumija će, iako je preživela hiljade godina polako nestajati.
text2
Nesmin je kao sveštenik u hramu Boga Mina bio zadužen za oblačenje Minove statute. Njegov otac zvao se Unifer, majka Čai-Hator-Imu, a pretpostavlja se i da su drugi, muški članovi njegove porodice bili sveštenici. Toliko detalja o jednom staroegipatskom svešteniku danas znamo zahvaljujući čudnom i za nas srećnom sticaju okolnosti u kojima je mumija sveštenika Nesmina dospela u Beograd.
Daleke 1888. danas, nepravedno zaboravljen, veliki srpski mecena i darodavac, hadži Pavle Riđički od Skribešća, u svojoj 82-goj godini, putovao je po Bliskom istoku, gde je kupio i zatim u Beograd doneo staroegipatsku mumiju, prvu i do danas jedinu u Srbiji.
"To je bilo takvo vreme. Pavle Riđički je bio filantrop, mecena. A bio je poznat i kao svetski putnik, srpski Filas Fok, ako možemo tako da se našalimo. U svakom slučaju 1888. u Luksoru on kupuje staroegipatsku mumiju, "da je narod srpski gledi" kako kaže i "time se pouči jednom običaju starih mislilaca", kaže docent Filozofskog fakulteta na katedri za arheologiju dr Branislav Anđelković.
Kada je, transportovana brodom, kroz sliv Dunava, staroegipatska mumija stigla u Beograd, Pavle Riđički darovao je Narodnom muzeju, a Beograđani su imali priliku da se mumiji dive i čude sve negde do Prvog svetskog rata.
I izazvala je u tom svom prvom i jedinom samostalnom izlaganju 1888. veliku pažnju Beograđana, koji su masovno dolazili da je vide.. Bila je neko vreme izložena do 1914 ili 1915. u otvorenom kovčegu. A posle toga su žitelji prestonice mogli da je vide u Muzeju kneza Pavla, ali ne samu mumiju, već zatvoren kovčeg, objašnjava Anđelković.
Vremenom je međutim, pošto je doneta odluka da se čitava zbirka odloži u depo, ne samo mumija, već i kovčeg, ostao daleko od pogleda radoznalih očiju. Na način na koji je zaboravljen Riđički, ubrzo je zaboravljena i sama mumija, sve do 1992. godine kada je Narodni muzej u naučne svrhe mumiju ustupio Arheološkoj zbirci Filozofskog fakulteta.
Godinu dana kasnije započeta su i naučna istarživanja, a docent Filozofskog fakulteta na katedri za arheologiju dr Branislav Anđelković od tada je noći i dane proveo nad tajnom beogradske mumije.
"Kovčeg je sastavljen od 52 dela od drveta tamariks. Ono što na njemu vidimo je da onaj ko je kovčeg radio, nije bio samo zantlija, već i umetnik. Lice je u potpunosti bilo pozlaćeno, a usne su oblikovane u neki tajanstveni da vičijesvski osmeh, kao da gore: "Ja znam nešto što vi ne znate", otkriva Anđelković.
Veliki uspeh ipak bilo je otkriće identiteta mumije, do koga je Anđelković došao posle trogodišnjeg dešifrovanja napisa na kovčegu.
"U ovom delu vidimo ime pokojnika, njegova titula SMA, sveštenik, NES-onaj koji pripada i vidimo MIN-ime boga Mina. Nesmin bi značilo onaj koji pripada bogu Minu. To smo potvrdili na još jednom mestu, ovde gore, tako da je nesumnjivo da je kovčeg pripadao pokojniku po imenu Nesmin".
Iako jedina u Srbiji, beogradska mumija svetski je značajna zbog veoma retkih i za nauku ineresantnih osobenosti, pre svega zbog činjenice da pod mišicom drži svitak papirusa, staroegipatsku knjigu mrtvih.
"Moguće je da pored te knjige mrtvih sadrži i još neki funirani papirus, što ćemo saznati, ako i kada budemo razmotali. Ovo je jedina mumija usvetu trenutno poznata, a britanski muzej ih ima 120, jedini slučaj da imamo svitak papirusa - IN SITU- znači na originalnom položaju na kome su ga sveštenici postavili u Starom Egiptu". ističe Anđelković.
Razmotavanje papirusa, za sad je međutim čista apstrakcija, budući da taj poduhvat košta negde oko 200 000 evra. Uprkos tome ne bi smeli da se oglušimo o jedno pismo koje nam je poslato pre više od 2 000 godina, kaže Anđelković, nadajući se da će sredstva jednom biti obezbeđena. U međuvremenu, preostaje da se bavimo onim što ne košta i dostupno je - reč je o 191 poglavlju knjige mrtvih koji se nalazi na kovčegu mumije.
"Većina knjiga mrtvih koje se nalaze po svetu iamju max 189 poglavlja, a mi imamo 191 I to je 20 i neki slučaj za 200 godina egiptologije i hiljade i hiljade kovčega I papirusa, zaista svetski raritet", kaže Anđelković.
Posle višedecenijskog perioda, u kome je bilo nemoguće videti mumiju, nekad zbog društvene nebrige, a danas zbog nepostojanja adekvatne vitrine u kojoj bi ona bila izložena, razvoj savremene laserske tehnologije omogućava da se ovo retko blago na jedan specifičan način pokaže javnosti.
"3D skeniranje je samo prvi korak i to 3D skeniranje kovčega, jer je urađen CT skener, medicinski skener same mumije, tako da mi sada imamo skelet u digitalnoj formi u računaru. Ono što je korak dalje da ćemo raditi 3D print same lobanje munije i samim tim da primenom forenzičke tehnologije rekonstruišemo lice beogradske mumije", kaže izvršni direktor Centra za digitalnu arheologiju Vitomir Jevremović.
Rekonstrukciju licu sačekaćemo do kraja godine, a ono što se već sada, u Noći muzeja moglo videti je prezentacija kovčega u digitalnoj formi. Činjenica da je posle toliko decenija mumija napokon izašla u javnost, oduševila je brojne posetioce te manifestacije. Mnogima od njih, ipak, to je tek zagolicalo maštu i većina smatra da bi pravi doživljaj bio videti mumiju uživo.
U međuvremenu uskoro ćemo imati priliku da vidimo i kako je sve to izgledalo pre 2 300 godina, najavljuje Jevremović.
"Dalji koraci su, pošto imamo 3D sken kovčega, da uradimo rekonstrukciju teksture kovčega, kako je izgledao u trenutku kada je napravljen. Jer kao što znate kovčeg je dosta oštećen i publika koja bi dolazila da vidi prezentaciju prosto ne može da shvati kako je taj kovčeg izgledao kada je u Egiptu napravljen", kaže Jevremović.
Rasplitanje tajni i misterija Starog Egipta odvijaće se dakle pred našim očima, a dotle preostaje da se strpimo još nekoliko meseci, što je složićete se, zanemarljivo u odnosu na to koliko se u Srbiji dugo čekalo da se o mumiji uopšte nešto sazna.
Izvor: razni izvori
Naravoucenije: Grehota je da ovakvo istorijsko i kulturno blago propada. Sta je to za drzavu i drustvo u celini da odvoji jedno 100 - 200 000 evra za ispitivanje i ocuvanje ovakvog blaga i bogatstva. Jednom izgubljeno blago ne moze se vise povratiti niti spasti! Kumunisti nisu vodili previse brigu o nasim kulturno istorijskim dobrima, pa hajde da mi povedemo racuna o tome.
